Женски покрет

Са српског језика на стране били су изложени ови преводи: Вукове народне приповетке на француском од Дивне Вековић, Contes populaires serbes и на немачком: Jugoslavische Anthologie. Dichter u. Erzahler, од Катарине Јсвановић. Ca хрватског на стране језике преводиле су: Марија Хорват-Петео и Камила Луцерна, а са словеначког на немачки Лили Нови (Jugoslavische Frauenlirik), Сидонија Јерас и Зофка Кведер. Било је и неколико превода из науке, највише са руског и немачког: Корнилов, Психологија детета у преводу Милице Цветковић , Штекл , Писма једној мајци, превод Радунке АнђелковићЧубриловић, Спинозина Етика у преводу Ксеније Атанасијевић , Клозе, Детиња душа, превод Јованке Јездић-Милојевић, затим Шарла Нордмана Einstein i svemir (превод Катарине Брозовић) и др.

Кроз изложбу је прошло релативно доста света, наравно највише самих конгресиста. Изложбу су посетиле њихова Величанства Краљица Марија и Румунска Краљица Мајка. Изложбу је Њиховим Величанствима показивала библиотекар д-р Мелита Пивец-Стеле. Штета је што овако велика и лепа изложба књига југословенских женских писаца била ограничена мање више на конгрес. Дубровник није дао много публике и изложба није побудила шири интерес, нити je у јавности имала много одјека. Али делегати женских друштава понели су, уверена сам, пријатне и окрепљујуће утиске са ове изложбе која је била слика духовног рада наше жене и њеног прилога општечовечанској култури. Београд.

ЉУБИЦА МАРКОВИЋ

Дужности интелектуалке у селу и граду

Женски покрет мора да постане покрет свих слојева жена. А да би се пренео до њих, потребно је да има спремне водеће личности, које су неопходне сваком покрету, па и феминистичком. Женски покрет неће бити покрет ширих слојева док у њему не буду и наше жене са села; оне претежно и чине већину становника наше земље. А како да се то постигне кад је до сада мали број оних жена које раде на просвећивању сеоских жена и варошанки, и које утичу да све наше гране правилно схвате своје дужности и права у животу. Женски покрет по градовима, у којима су учлањене жене свих друштвених позива, живо раде на ширењу својих идеја и учествују свуда где треба заштитити права жена, а све за побољшање економског и социјалног положаја, уз то и идејну борбу против рата где год могу. Наше жене с вољом и одушевљењем раде на том послу, не занемарујући ни свој позив у јавном животу ни у породици. И где год се појави жеља за оснивањем покрета, чији циљ одговара постојећим женским покретима, акција се топло поздравља, и те жене пружају своју сарадњу почетницама. Али оснивање покрета, нарочито у мањим местима, није ни мало лак посао. Ако се појави једна или две жене у намери да оснују покрет

у свом месту, њихова идеја мора да буде тако осамљена, да и поред најбоље воље и интелектуалних способности, такве жене неће моћи да спроведу никакву акцију. Једна жена лекар, у варошици са свим обележјем села, говори о тешким условима за тамошњи друштвени рад. Место има две школе Неколико младих учитељица на чији је одзив са сигурношћу рачунала, безвољно је ма за какав посао, ако већ не спада у школски програм. Свој идеализам из школе истрошиле су потпуно у једноликом животу мирног банатског села крај Дунава. За литературу и догађаје у свету више се не интересују. То је стварност и истина. Али ко има смелости да село замишља у нарочитом идиличном облику. Као такво оно припада само књижевним радовима Јанка Веселиновића; а они данас значе прошлост, јер село ни онда није било идиличан мотив за романтичну приповетку. Од увек је оно пружало своју истину: напоре да се живи боље, потребу да и његов живаљ не буде пасторче државе. Зато се оно мора узети онако какво је са отиском неизмењене природе и примитивношћу живота. И такво тражи разумевање. Интелектуалка на селу треба да ради и да се приближи сеоским женама. Однос поверења треба да постане основица тог зближења. Баш

Јануар-фебруар 1937

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ