Женски покрет

i žena se po zakonu nasleđuju tek ako ni jedno ni drugo nemaju nikakvih srodnika ni iz šestog kolena. Pa i tu ima otstupanja na štetu žene. Jer, zaostavštinu muža u takvom slučaju nasleđuje samo žena; a ako žena umre pod istim okolnostima, njenu zaostavštinu ne nasleđuje samo muž, već, ako je on ranije umro, i njegovi zakonski naslednici. Ako bi muž imao zakonskih naslednika, žena ništa ne nasleđuje, već ima pravo udovičkog uživanja na celokupnoj zaostavštini ili jednom delu, što zavisi od izvesnih uslova. Za porodične zadruge na području srp. građ. zak. važe posebni propisi, pri kojima je položaj žene u naslednom pravu još teži. Ženska deca nasleđuju deo svoga oca samo ako nemaju braće (i on im se može isplatiti), dok sestru i majku isključuje iz nasledstva i najdalji muški, srodnici u zadruzi. Udova u zadruzi ima pravo udovičkog uživanja na zadružnom delu svoga muža pod uslovom da i ona po mogućstvu zadruzi pripomaže. Po crnogorskom običajnom pravu i delimično odredbama zakona iz 1855 god. (Knjaza Danila I) pri zakonskom nasleđivanju primenjeni su, kao i u srpskom gr. zakonu, princip prioriteta muške loze nad ženskom samo sa jednim izuzetkom u prvom kolenu; princip nasleđivanja po kolenima, čiji broj nje ograničen; i princip reprezentacije. Izuzetak u prvom kolenu je ovaj: zaostavštinu majke nasleđuju deca (i muška i ženska) na ravne delove. Karakteristično je da po crnogorskom zakonodavstvu ne samo udova već udovac (muž) ima pravo udovčevog uživanja na zaostavštini svoje žene. Karakteristično je i to da ovo zakonodavstvo ne zna za ustanovu nužnog dela. Za područje na kome važi šerijatsko pravo, pri nasleđivanju pravi se razlika: da li je zaostavština »Mirije« nasledni zakup nepokretnosti u pravom smislu (pogrešno nazvato »ograničeno nasledstvo«) ili je zaostavština »Mulk« neograničeno vlasništvo nepokretnog i pokretnog imanja. Za prvu vrstu zaostavštine, pri nasleđivanju, primenjuju se propisi otomanskog zakona iz 1867 god. i to kako na muslimane tako i na nemuslimane. Nasleđuje se po redovima i prva tri reda (deca, unučad, roditelji) nasleđuju na ravne delove bez obzira na pol. Za dalje redove primenjuje se princip prioriteta muške loze nad ženskom, prvo braća i polubraća po materi, pa sestre, i najzad bračni drug. Uz prethodeće redove supružniku pripada 1/4 zaostavštine. Za drugu vrstu zaostavštine mulk važe propisi šerijatskog prava, pri kome se naslednici dele u univerzalne i alikvotne. Prvi su oni koji, ako su sami, dobijaju celu zaostavštinu, a, ako nisu, dobijaju ostatak po odbitku kvota. Karakteristika šerijatskog prava je ova: prvenstvo muških naslednika pred ženskim (dobija dvostruk deo od ženskog), ženski naslednik ne može nikad dobiti celu zaostavštinu (jedna kći dobija 1/2, više kćeri 2 /3); prvenstvo punokrvnih rođaka pred polukrvnim i rođaka po ocu pred rođacima po ma-

teri; i najzad, muž nasleđuje ženu u 1/4, a ona njega u 1/4 odn. u jednoj 1/8, što zavisi od toga imaju li dece ili ne. U slučaju razvoda braka, i bez svoje krivice, muslimanka ne dobija izdržavanje, već sva joj je naknada »Meher«, koji odgovara jutarnjem daru u drugim zakonodavstvima. Po šerijatskom pravu, kao i po austrijskom gr. zakonu, sa novelama ali samo na području gde važi i šerijatsko pravo (po specijalnoj odredbi), žene mogu biti svedoci po testamentima. g) IMOVINSKO PRAVNI POLOŽAJ ŽENE U BRAKU O imovinskim odnosima supružnika može se pri sklapanju braka zaključiti ugovor, u kom slučaju njihovi imovinski odnosi u braku zavise od ugovora. Ako se ovakav ugovor ne zaključi, zakonici Jugoslavije u ovom pitanju zastupaju princip različnih dobara, sa izuzetkom mađar. građ. zakona koji predviđa i zajednicu stečenih dobara. Samo mađarski građ. zakonik ne predviđa ovu zajednicu stečenih dobara, kao obaveznu, za plemiće i lica koja su honoraciori. U vezi sa princpom odvojenih (razlučnih) dobara austrijski građ. zakon sa novelama i bez novela i srpski građ. zakon stvaraju dve zakonske pretpostavke. Prva, da je muž prećutni upravitelj ženinom imovinom; druga, da se u sumnji stečena imovina za vreme trajanja braka smatra kao muževljeva. Ako je bračnim ugovorom predviđeno, koja ženina imovina pretstavlja miraz, za ostala svoja parafernalna dobra žena može odrediti naročitog upravitelja. Predlozi i objašnjenje Posle učinjenog izlaganja, iz koga se vidi neopravdano nejednako tretiranje žene na većini pravnih područja Jugoslavije, Alijansa Ženskih pokreta za nov građanski zakon prilikom pretstojeće unifikacije stavlja sledeće predloge: 1) Punu sposobnost za pravne radnje za sve žene, bilo udate ili ne, pod opštim uslovima pod kojima se priznaje i muškarcima. 2) Obavezan građanski brak. 3) Isključivu nadležnost državnih sudova za sve bračne sporove. 4) Ravnopravnost supružnika u braku i porodici, te prema tome: a) ukidanje muževljeve vlasti, b) zamenu pojma očinske vlasti roditeljskom vlašću i c) u slučaju rastave i razvoda braka, ako nema sporazuma među roditeljima, sudsko određivanje prebivališta deteta bez obzira na pol i godine, pri čemu bi bilo merilo samo dobro deteta. Izdržavanje deteta da obavezuje obe strane srazmerno njihovim prihodima nezavisno od toga ko je kriv za razvod (otac ili mati). 5) Punu zaštitu vanbračne dece i to: a) dozvolom istraživanja očinstva,

Јануар-фебруар

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

9