Женски покрет

И не дај Боже, да једног дана буде озбиљно угрожена судбина чехословачког народа, чехословачка ћe жена макар и пушком у руци умети да брани тешко стечену слободу свог народа, као и демократска начела читавог човечанства. Политика не квари жену, не одводи је од њене интересне сфере, не одбија је од њене породице. Напротив! Жена уноси у политику своје дубоко схватање живота, стеченог искуством у породичном кругу па стога и преноси њену интересну сферу на широко поље јавног рада. Чехословачка која има на 14 милиона својих становника 14 женских посланика, може с поносом да каже, да просперитет народа и државе тиме није нимало страдао. Служећи се примером Чехословачке не би ни друге земље требало да се плаше да уведу жену у политички живот, каже гђа Земинова. Жена која је кроз целу историју, па и за време последњег рата, умела да поднесе сву тежину ситуације, да успешно управља свим приватним и општим пословима за време отсутности мушкараца, могла би још лакше у време мира да сарађује заједно с њим на општем народном послу. Тако чехословачка, а тако и југословенска жена. Гђа Пламинкова донела је поздраве од чехословачких жена, а гђа Земинова од мушкараца. Сви они једнако верују у снагу и способност југословенске жене, поздрављају њено јунаштво и издржљивост и верују у њену истрајност. На крају, госпођа подвлачи потребу тесне сарадње између малих народа, а препоручује јединствену и сложну акцију свију синова једног народа (прича о Сватоплуку). Као последња, узела је реч гђа др. Тумлирова. Док су гђа Пламинкова и гђа Земинова у парламенту од постанка Чехословачке Републике, гђа др. Тумлирова ушла је у њега тек пре две године. Дотле је на том месту била 17 година једна сељанка, мати шесторо деце. Гђа др. Тумлирова поносна је на своју аграрну партију и особито горда на сеоску жену, на њен здрав инстинкт, практично посматрање живота и његових потреба и њену високу свест. У свима стварима социјалног и економског живота, чехословачка сељанка изграђује своје мишљење и преко своје организације (спроведене по свим деловима Чехословачке Републике) шаље предлоге и сугестије и члановима парламента као и члановима Владе. Претседница Унив. образованих жена у Чехословачкој, инжињер др. Тумлирова јасно и отворено исповеда „к народу доле, пa с народом гope." To je пут којим je ишао претседник-ослодилац, који је прешао и садањи претседник Бенеш. И сам сељак по роду, црпе из здраве сељачке срчике сокове што оваплоћују земљу.

Гђа др. Тумлирова, мати двоје деце, (као и њена претходница сељанка мати од шесторо деце) најбољи су живи доказ, како политика не одбија жену од породице. Она је не одводи од њене праве улоге у животу, већ јој обрнуто помаже да је нађе. А наћи је може једино у пуној слободи развоја и делања. Својим мирним, убедљивим начином, гђа др. Тумлирова даје најпозитивнији утисак високог интелектуалца који се сав дао у службу народа и онде дејствује с пуно успеха. Оно што је најважније од свих података, од свег обавештења што над га дадоше чешке гошће, јесте онај непресушни оптимизам што зрачи из сваке њихове речи и из сваког геста. Оптимизам који изазива активност као каква најјача животна инјекција, оптимизам који не познаје застоја, који зна само једно: напред и само напред. „Избришите из свог речника реч резигнација, она не сме да постоји у њему, рекоше нам при одласку. Преживели сте толико тога, толике катастрофе, толике трагедије, преживећете и остале невоље. Радите и спремајте се!" Да, ми имамо Масарика, имамо и Бенеша, али и један и други кажу, да не би ни у чему успели да нису имали и да немају подршке у народу. Да није народна воља уједно и њихова воља, и да они нису само експоненти његових жеља и његових интереса. Ми давно немамо краљева, немамо ни племства, ми имамо народ и само народ. Чешка демократија извире из чешког национализма. Кроз национализам до интернационализма, кроз демократију до пацифизма, то као да им је основно политичко начело. И на тој линији се налазе сви, с десна па на лево. Једна је нит од Хуса до Масарика и Бенеша. Кад један сустане, други је ту, спреман да га замени нит се не прекида. Знају на коме ћe „остати царство". Како у широј, тако и ужој политици. Пред свима је једна идеја водиља чехословачка демократија. „Још 1924 се у западноевропским политичким круговима није право ни знало за Чехословачку, а данас се усред британског парламента упиру очи у Чехословачку Републику као у једног чувара средње-европског мира, добро је приметила гђа Тумлирова. Политика њихова носи јаку етичну ноту, помешану са здравим практичним смислом и концепцијом. Алфа и омега њима су Хус и хуситски покрет, а стални рефрен Масарик и Бенеш. Чехословаци су окајали своју хуситску катастрофу, испаштали своје моралне пропусте гу-

Страна 36

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Број 3-4