Женски покрет

ствовати у наставном особљу и морају примати једнаке дипломе; б) да мора бити стручна спрема за трговину, занат, вештине и т. д. доступна под истим условима женама и мушкарцима и да морају добивати исте дипломе; в) да се мора вежбање за позив за оба пола усавршавати и бити приступачно под истим условима мушкарцима и женама; II. све за рад, сва виша и одговорна места морају бити доступна удатим и неудатим женама под истим условима како с обзиром на награду тако и с обзиром на напредова-

ње као за мушкарце; III. потребно је да све жене које зарађују, активно раде у стручним организацијама, за заједничке интересе свих чланова дотичне струке, са подједнаким правима и одговорностима као и њини радни другови; да одржавају у заједничким организацијама потребан међусобни контакт како би што јаче привукле организацији женске чланове и утицале да се признају њини посебни интереси; IV. да се код омладине оба пола и у јавности спроводи пропаганда најбољим погодним методама за сваку земљу.

Пепељуге од заната

Како је питање о уређењу радног односа домаће послуге код нас још увек у стадију „студирања" (или можда заборава), бићe занимљиво да упозоримо на неке примере из страних земаља. Наравно да ми не можемо копирати оно што постоји у томе погледу у земљама са другојачом социјалном структуром и са другојачим схватањем социјалне одговорности заједнице, али нам могу туђи примери дати потстрека за што боље решење тога питања код нас. Но, није довољна само добра воља код меродавних фактора да се законом обезбеди домаћа послуга од искоришћавања и понижавајућег опхођења, још више је потребна активност саме домаћe послуге: да се чврсто организује. Чврста организација је једино у стању да постигне што боље законске одредбе, и само чврста организација моћи ћe спровести правилно примењивање одредаба, што је још много важније. Следећи подаци били су објављени у органу Интернационалне феминистичке алијансе, „Jus Sufraggi”. Белгијски женски лист „Једнакост" објављује текст нацрта закона који су поднеле гђе Спак, сенатор и друге о регулисању питања домаће послуге. Тражи се начин да се подигне углед и обезбеде у сваком погледу прилике ових Пепељуга од заната. Закон се односи на часове рада, на прилике рада и плате, отпуштање из службе или напуштање и т. д., како то сигурно већ постоји у служби паметних и поштених послодаваца, а како је у мало земаља законски то утврђено. Норвешка влада је предузела да организује курсеве за домаћинство у целој земљи, али више за корист данашње домаћице него за образовање девојака за домаће послове као професије. „The Labour Woman”, орган британских жена које припадају социјалистичкој странци, доноси чланак о организацији домаћих радница у

Данској, где је још године 1899 створен синдикат домаће послуге. Овај синдикат има један конструктиван програм који се оснива на потреби истинског стручног образовања и на социјалном подизању чланова. 1906 је отворена у Копенхагену школа са бесплатним шестомечним курсом и двомесечним течајевима за напредније ученице. Школарина је веома ниска. Школа се брзо развила и сада је једна независна установа којом управља одбор од три претставника синдиката, од по једног претставника Данског женског друштва, општине и министарства трговине, јер држава даје помоћ. У школу се примају девојчице изнад 16 година. Школа има пансион, перионицу, ресторан и радњу где се продају конзерве, колачи и т. д. Синдикат, наравно, поред одржавања школе, има и тај задатак да брани интересе својих чланова. Успело му је да закључи колективни уговор за своје чланове са државом, општином и неким приватним послодавцима. У почетку су чланови били само жене, али у последње време примљени су у чланство и мушкарци. Синдикат је установио стандард целога рада у који улази осмочасовни радни дан за раднике који живе у кући где раде или изван ње; даље су фиксирана награда за прекобројне часове рада, слободно време једно после подне сваке недеље а свака друга недеља је потпуно слободна. „The Labour Woman” закључује чланак овако: „Тешкоће организовања домаћих радника су велике, али је сигурно дошло време да се приступи решењу овог проблема професије, у којој су жене запослене у огромнзм броју. Чини се да нема неког другог решења него отприлике оваквог као што смо га изнели. Главно је организазација, главно је спрема, а чини се илузорно надати се да ћe послодавци бити васпитани тако да учине услове битно боље докле год не буду имали пред собом организоване и спремне жене.

Страна 44

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Број 3-4