Женски покрет

стручним, али је мало таквих које показују интересовање за омладину, а још мањи број оних које омладину познају и разумеју. Студентска женска омладина пролазила је кроз живот тешко, наше Удружење борило се са силним препрекама док се дошло до овога данас, а дуго времена постојале су само голе руке и огромна воља да се нешто створи. Биле смо саме. Мало је било у то доба искрено пружених руку од наших старијих, мало разумевања и нарочито мало љубави за нас младе. Велике реткости биле су нам наши старији као пријатељи. У те реткости убрајала се Вера Кићевац. И после, када смо имале свој дом, тешкоће нису биле мале, Међу првим женама које су се нашле уз нас у новом дому била је гђа Кићевац. Не можемо заборавити оних неколико дана пред нашу славу прошле године, када је скоро све старање било у њеним рукама. Није она за нас била страна жена, која се случајно нашла уз нас, висока госпођа, номинална домаћица, већ прави, осведочени пријатељ, скоро нама равна, само старија по годинама и искуству, а којој је дом на срцу лежао као и нама, а осећале смо је толико близу, уживљену потпуно у нашу ствар, заједно са нама као део наше студентске заједнице. Кадгод смо ми студенткиње стајале пред решењем неког тешког, било економског, било културног проблема, знале смо да ћемо у сваком тренутку код гђе Вере Кићевац наићи на најпуније разумевање, пријатељске савете и да ћемо имати њену подршку и њену помоћ у сваком случају. За њу није постојала препрека, када је требало да нам помогне, није било у питању време када је требало да са нама дискутује и да се до танчина упозна са нашим животом; нису постојале сметње, када је требало за нас да се лично ангажује. Остаће нам у светлој успомени састанак нашег Удружења, на коме је Вера Кићевац као старија интелектуалка и као жена говорила да смо ми те које се на универзитету спремамо да сутра одемо у народ, да просветимо и помогнемо ону жену која зна само за напоран рад. Она нас ту није само упутила коме ћeмо после свршених студија помоћи, већ нас је учила на какав се начин морамо одужити средини из које смо дошле. У тим упутствима указивала нам је на своја дуго-

годишња искуства просвећивања и рада на селу. Кроз та саветовања зрачила је силна љубав према женама које нису осетиле ништа лепог у животу, према сељанкама и женама нижих друштвених слојева. То више није било обично милосрђе, већ права и велика човечанска љубав за потиштене и запостављене, за све оне код којих се угнездила неправда, код којих мрак и беда ниште и харају. Као студент медицине, не могу а да не cпoменем заузимање Вере Кићевац за интересе студената медицине, удружених у стручно удружење. Ту је В. Кићевац сарађивала са нашим професором господином Кићевцем, почасним претседником Удружења. Учествовала је пожртвовано и активно у акцији око скупљања прилога за медицинарску мензу. Ту је опет била у питању студентска омладина, коју Вера Кићевац није оставила до краја свога живота. Данас када се развија међу нама живот достојан, лепши и бољи, данас када се почела изграђивати заједница млађих и старијих, заједница рада, заједница високих друштвених и културних настојања, не можемо да се помиримо с тим, да међу нама нема више Вере Кићевац, да нема те благе, тихе и скромне жене која је сва била од срца, а чија је културно и праведно разумевање за нас омладину било спремно све да жртвује. Ова година донела нам је велики број студенткиња којима је помoћ искрених пријатеља неоходно потребна. Ове младе девојке не знају ко је за нас била Вера Кићевац. Ми ћемо нашим млађим другарицама то објаснити, нека и оне знају да све губимо нашег великог пријатеља, пријатеља каквих ми имамо мало. Оне неће чути искрене и пријатељске речи Вере Кићевац, али ће осетити значење те жене кроз фонд Вере Кићевац, који је основан у духу њеног рада и њених интенција, и из којег ћe се додељивати награде студенткињама. У нашем сећању ocтaћe трајна успомена на једног великог приајтеља студентске омладине. Животни пут Вере Кићевац послужиће нама млађима за пример како се несебично ради за опште добро, а свима онима који у омладини гледају будућност, пример како са омладином треба сарађивати, како би се лакше испунили постављени задаци.

Život Vere Kićevac-Petrović,

Vera Kićevac Petrović, rođena je 9 decembra 1895 g., a umrla je 10 novembra 1938 g. Njena mati, Bosa Petrović, kao kći direktora gimnazije

Miše Mihajlovića, odgajena je u vrlo uglednoj i istaknutoj porodici staroga Beograda, čiji su roditelji veoma mnogo polagali na vaspitanje svoje dece.

Strana 14

ŽENSKI POKRET

Broj 1