Женски свет

косе слепи, где год је перутп нли красте, нека се мајци не додија раамрсивати и чистити. Тако.нека буде сваки дан, а уз то нека се глава пе нретрна мекнм и густим каницама, нето иека се покрива тек овлаш, да јој је испарење слободно. За већу децу ваља још впше неге. Већа деца хоће у игри да изгаде главе свачим, хоће маеним, прљавим рукама у косу, иа је ту онда још пре нрилика, да се коса забатали. Одраслију децу треба, дакле, сваки дан добро ишчешљавати, а иоред тога, бар у недељу једанпут измити. У нас је за тај носао уобичајена субота, те свака мајка ваља да се држи тога обичаја. Кад коса ирерасте, ваља је подсецати, алп никада до главе острићи. Тиме се некако силом и неприродно тера живот у напред и слаби њива, на којој коса расте. Толико оцећи, да се не може делити, најбол.с јс. Мазати косу којом масти није нужно, ако се добро ишчешља, јер коса од себе има свога маза. Запуштеној коси ваља те момоћи, да јој се надокнади оно, што јој прљав и зној нојео. Исто се тако негује коса и на даље, само с том разликом, што се већ у старије доба девојчицама пушта, а дечацима шиша, и што је носле чешљање различно. Кад да се девојчици пусте витице или курјуци, није од велике разлике. Могло би се одмах, али се може држати и уобичајенога доба. Главније је да се чешљање удеси нрема ириродном иравцу, у којем коса раете. Ништа тако не тамани косу, него силом је намештати у онај ноложај, којим коса не расте. Најбоље ее то види но неприродним раздељцима. У њима се иајнре разреди коса, и од њих иочиње ћелавост. Вода јако шкоди коси. То се најбол.е види код оних, који квасе главу, који при умивању не назе, јееу јш косу добро убрисали (иочињу улазитн залисци), или код де-

белих људи, који се једнако зноје. Вода се смеша с лојем из оних жљезда, што воде коси, запуши их и утамани корен власи. С тогаје преко правило, да се коса никако и це кваси, или, ако се случајно укваси, да је брижљиво и добро осушимо. Има прилика кад норед мало слабије иеге наиадне на косу нека животињица, иа је почне у корену таманити. Roca се прелама баш над кореном, те испада и губи. Против те животињице најиречи је лек чистоћа, пажл.иво ишчешљавање и ишчеткавање. Не помогне ли ни то, онда ће вам лекар дати помаду од карболне киселине. Гдекада опада коса од болести или од онште слабости тела. У тој ирилицн не номаже коси никоји лек, до онај, што ће уклонити главну болест и оиоравити цело тело. Обично се то поирави одмах иза саме болети. Је ли ћела већ ту, онда се заман иадати другој коси (осим неких случајева), и онда јесасвим неупутно тражити по свим иовинама „чудотворна средства“. Исто је тако II са седом или другом косом неповољне боје, кад хоћемо да је бојадишемо. Ова та средства су пука лаж и шкоде које џену лаковерних људи, а које баш и здрављу. Од тих срестава обогатише се многи, а до данас се још нико није номогао. Смешно је само, што има још и данас тако малоумних, да верују у то, и да лажу свету и себи, грдећи се којекаквим гадовима. Да је коси најбоље онако, како је но природи израсла, и да јој уди сваки притисак, стега и сила (тешки шешири, шубаре, капе, џеге, конђе, уплетњаци, бреновање и т. д.) разуме се по себи. Њих се бар треба толико клонити, колико донушта и најстрожији обичај или мода. И обичај и мода се мења, а нриродна лепота остаје вечита и неодољива. (Здр-)

ПИСМА МОЈОЈ ПРИЈАТЕЉИЦИ.

11. Драга аријатељице ! Веома ми је мило, што си мп јавно одговорила, јер ће се, uo свој нрилици,

тим наше читатељке а и задругарке више запнтересовати за општу ствар, и неће, ваљда, као до сад, за најмању маленкост, како севели, наћн увређене па наиуштати цел и туђити се тако нлемеиитог иозива. —Још

109

ЖЕНСКИ СВЕТ

110