Женски свет

К ОСА.

<%< „Гојте косе, дивојке! 1 * н п- из Истре. ЧЈ|||ујна и лепа коса је украс телу, а «знак здравља и уредпоети. По љој 'можеш од нрилике оценити многе оеобине. у човека, па чак и племе његово. Еоса је од вајкада брига женина, иа и ако је често људи узимају у подругљиву приречицу, опет су дуге, дебеле витице и свилени прамови њени же;ка девојачка а сласт мушка. Свилена мрежа девојачке косе замрежила је млого ум;ве Али коса није само жени дика. И човек је уз њу тек ирави човек, а ћелава младост не гледи се радо. Као да она тумачи мушку снагу и здравље! Самсон је косом снажан; дугокоси Ахајци певају се као јунаци; наша песма кити прваке бујкосом, а ћела и седина осташе за староет мудрост и светињу. Па, је ли чудо, ако слаба жена радије пријања уз снагу, баш као што се оно бршљан пење уз храст? ... Чак и ио наслеству се то сведочи. Млади и здрави народи, што живе и наиредују ириродним животом, хвале се добром киком, а извештала природна снага Чивута огледа им се на ејају ћела њихових . . Морал, племенитост и образовање иозна ћеш по коси, и она ће ти рећи, којшко вреди ово или оно племе, Коса је део нашега тела и живи истим животом као и све друго на нама. И она треба хране, и она се иоболева. 110 томе је нега њена нега нашега здравља и наше леиоте, н вредна да се спомене. У нашем народу цени се, истина, коса јако, али ииак је то све још сас’ма површно. Тек мало времена падне нам на ум, а све друго доба нећемо је се ни сетити. Обичаји, ношња, навике и т. д. затру је са свим, na нгга хасни девојци или момку, ако за оно кратко време своје младости помишља и на своју леиоту, кад мајка није од нре на то иомишљала, и кад је и они сами после забораве. Бећ у детинству греше наше матере иротив косе. Оиа гадна краста на темену (темењача), што је наша мајка тако брижљиво чува и негује, затре још у клици леиоту и бујност косе наше. Ако и то прође

на лако, заиусти се дете на другу руку. Проће но недељу дана, а детиња коса не види чешл,а. Кад је мати онда суботом пшчешљава, пшчупа из корена читаве прамове, тим лакше, што је прашина и прљавштина за целе недеЈве косу већ ио-оједала. Тако то траје до друга узраста. Сад би, наравно, девојка хтела лепу и дугу косу. Негује је, чешља је, измива је, али све заман: коса остаје ко мишји репић. Да је поиуни натовари на њу све што нађе. У неким крајевима унлећу туђу ијш друге које уплетњаке и пантЈвике, у неким опет вешају новац и тиме и оно мало јадне косе утамане. Момци се опет мацкарају машчурама, да бар нетнто покрију, те кваре и оно косе, што је остало јадне и гадне, испод шубаре и тешка шешира. Жене опет већ ио обичају не ће и не морају косу да негују. Нашу жену не можеш видити гологлаву, а то ie најбоља прилика, да се коса иза џеге, кане, махраме, конђе н т. д. забатали. Ко ће је неговати и време око ње трошити, кад је лакше повезати се, па тек мало с поља се згдадити. Иснод тих етега и поред такве неге квари се коса све више и више, иа жена још млада, а остала већ о самим чуперцима. Према овоме види се, да се у нашем народу заиушта нега косе које из незнања, које с лењости, а које опет ради народне ногање са оним наравним последицама. Једне би дакле ваљало научити, а друге опет посаветовати, да се-махну лењовања, него да се негују мало, и да нанусте ношњу, што им квари нриродну лепоту и здрав.ље. Као и сви други органи у човечјем телу, тако се и коса развија, напредује и опада од најранијег детинства до дубокс старости. Нега, дакле, почиње одмах, и с тога већ ва.ља у новорођецчета мотрити, како ће му се raj орган развијати. Да напредује, ваља већ ирвих дана гледати да јс детиња глава са свим чиста. Темењачу и сваку црљу на детињој глави (а то се у мале деце радо куни) треба брижљиво чиетити. Најбоље је при сваком купању II главу детшву оирати, па онда добро истрти и исушити. Гдегод се прамић

107

ЛчЕНСКИ СВЕТ

108