Женски свет

доорог учите.оа и учпте.опде брао прпбаие: оида ете пх еаешш унесрећиди. За то ва.иа ])одпте.ип добро да пазе, шта ће говорптп, како ће ее попашатп пред децом

евојом, јер могу и неотице својим рђавнм п})нмером залећп у деци отров, који ће поеле п децу п родител.е моралпо еахрандти и упеерећитн.

ШТА НЕ ВАЉА НА ДАНАШЊЕМ ВАСПИТАЊУ ОДЛИЧНИЈИХ ЖЕНСКИЊА.

I||главна је дужност п прва брига сваФ&Ј< кој женскињн, да научн п да зна урадити сав кућевни посао; а ово девојкс из бољпх кућа ретко да која зиа, иа кад ностаиу своје газдарпце, а оие само руку у цен на плаћају; а ти послови скуио стају, те еамо онај може пздурати, који има велнку сермпју. или који има велику заслугу. С тога се данас највише њих бољих п одличнијих младића ие ће ни да жене, ii.iii. ако II н о 1)С иа гај пут, а он тражи богату девојку, јер и сам за себе треба млого, па једва иасмаже и оаслужи то, што он троши. Свима одличнијим родитељима нека је прва брига, да науче евоју женску децу, да зпиј у и да умеју урадити све оие поелове, што у кућп спадају, и не само да науче, него и да радо то чине, јер тпм ће својој женској деци спремити велпку срећу и млога добра. Родитељи, који II а то н е иазе, иего оставе кћери без пкакве ове спреме а науче их само да се ките II лицкају, или их уче само ономс, што ће их наводити још па већи трошак, такп родитељи нису добротвори п усрећитељи, него злотвори себи и деци својој и кад-тад кајаће сс а и деца ће их сама клети, n.i н ће доцне бити. Нисмо ми иротив лепих вештина, као нгго се по млогим бољим кућама заводе, те уче децу свирци, иевању, цртању, луксузним радовнма или етраннм језицима; све је то лепо, ал го све треба да су тек иузгредни пословп, а оно да је главио, оно ће нм стварати срећу, мпр, задовољство н напредак у кући, а ово, особито где нема праве воље, као што је код свирке у млого прилика, нагиње више на сујету, на

неко гоенодство, а језици странп опет заиосе за туђипством, те немају за наше Јкенске ираве васпитне смерове, те кад падну сироте у зло, као што сад лако и често бива иосле удаје. а оие код пуне главе наука и изврсних вештина, не уму себи да засдуже ни парче сува хлеба, већ пропадају морално и материјално. Науке и васнитања зато се нодижу, да човека лакше хране и боље одрже на висини моралних закоиа, ако томе не служе, онда не заслужују пажње и потпоре, иису добро, него зло и пронаст. Ми пак узимамо и.в иауке само наките и цветове и нружамо их својој жеиској деци, а језгру и плодове њене беру огти из нижих друштвенпх елојева, а попајвише туђинке, те онда, кад наше кћери ностану своје домаћице, не уму, не знају и неће да употребе своју бољу сирему на своју корист II у свој напредак, него постају робиње својих млађих п зависе од птваље, праље, куварице, собарице, чепкљарице (фризерке) и других, што само тлаче њу, мужа и децу њену; то је жалосна домаћица, која се код своје веће образованости, код леишег и бо.љег васпнтања, даје материјално затирати и себе и своју кућу зависном чинити од оиаких, које иемају пи науке, ии школа, него само оно мало вештина у једном и другом послу, што су га у животу приевојиле радећи другом. Таке данас дижу п теку себи куће, а научене н образоване натпе дбмаћице растичу н иропадају. Зар није то жалост! За то не ва.ља учити своју жеиску децу еамо оном, игго служн за украс, него више оном, што служи за живот и иапредак.

105

ЖЕНОКИ СВЕТ

106