Женски свет

наменула само тој једној целн, опет нема да покрије с тим ни половпну нотребног трошка; а задруга нема само ту једну цел, и не може пустити, да њени дарежљиви извори теку само једном стаблу народне потребе, него мора натапати својом милошћу све жиле народног бољитка, да нам се тако ни једна страиа народног живота не суши и -не вене. Ми би могли можда и с овом снагом иочети рад, ал би онда за кратко време појели и то мало скупљеног капиталчића, па би морали можда онда напустити ствар, кад би се најбоље одиочело живети. Овако мислимо: боље и доцније, само сигурније. Ето разлога, зашто се до сад није могло подићи забавиште од стране Добротворне Задруге Српкиња Новосаткиња, и ми се

надамо, да ће ови раздози убедити и умирити и пошт. гђу Ленку н осталу нашу публику. И сад, кад се зна, где заииње и шта 'стоји на нуту, да се та лепа идеја оствари, ми би молили поштовану гђу Ленку и осталу нашу публику, да нас потпомажу прилозима п моралном снагом, да што пре остваримо ову лепу и корисну намеру своју. И кад смо тако доШли овим новодом на овај иредмет, а ми ћемо покушати, да у идућем броју растумачимо нашим читачицама и читачима какве су и зашто служе те школице, што се зову забавишта и дадиљишта, а које се, у име божије, већ и у нашемнароду уовим крајевпма иочеле оснивати и ширити.

МЕКИ И ТВРД ХЛЕБ.

' ' леб је главна храна за л,уде. Без свега другог може се бити, а без хлеба не. Свака је друга храна тек узгредна. Човек може о самом хлебу бити и здрав и снажан, а ни о којој другој храни не може то остати. Свако се друго јело може и огадити, кад се сваки дан једно теједно једе, али код хлеба није тар случај, његаможемо јестии једемо целога века, па нам никад не отужи. Само хлеб мора бити добар и здрав. А хлеб је најздравији, кад је умешен од скорашња (фришка) брашна и кад то брашно није одвојено и очишћено од мекиња и још више кад се у хлеб не меће квасца и соли. Х.теб, који је умешен од давно самлевеног жита, није ни близу онако здрава и добра храна, као од скора самлевеног жита , а све слабија је храна, што је у брашну мање мекиња. Што је брашно беље, тим је празније и слабије. Најбељи хлебови, то су и најслабији и толико вреде за храну као и слама. Они су без икакве хранеће снаге. Кад се хлебац једе, онда је главмо, да се једе тврд, не мекан ни врућ. Само је тврд хлеб добра и ваљана храна, јер се мора жваћати, а само жваћући излива се

па њ’ у устима онаЈ сок, који претвара брапшо сваког тестаног јела у сладу, праву храну за занављање крви у човеку. Тврд се хлеб круни и мрви под зубима, па тако онај сок у устима и онај у желутцу накваси и пробије сваку мрвицу, јер је од сува хлеба свака мрвица као парче сува сунђера, па уиија оне сокове и само тако соком скроз оквашена мрвица буде здрава храна и здрава крв у човеку; а осим тога иостају од тврда хлеба и зуби чистији и здравији, а и то млого вреди за здравље и више него што се и замислити даје. Свега тога нема и не може бити кад се једе мекан хлеб. На меканом хлебу нема шта да се жваће, те се На њега и не излива довољно оног сока у устима, нити мек хлеб може да упија тога сока, а без тога не бива од брашна сладе, па ни здраве хране, ни здраве крви. Мек се хлеб не мрви у устима, него се сабија у ваљушке, иа тако иде у желудац, а ваљушке ие може желудац да размрви и да раствори, него остану у њему дуго па слабе желудац. Отуда носле меког хлеба осећа човек као сињи терет у желутцу. Јелом тврда хлеба осети се сваки убрзо оснажен, јер се овај, тако рећи, одмах у

135

ЖЕНСКИ СВЕТ

136