Женски свет

устима и чим дође у желудац нретвара у крв н епагу, а од меког не, њиме се човек пре оптерети, по што ее оснажи. Те тако јелом мека хлеба пе добија се ни у иолу толико снаге, као јелом тврда хлеба, на тако се ни у нолу онога рада п времена не може нздржати јелом мека као јелом тврда хлеба, него се, шта више, још јелом мека хлеба слабижелудац, иа се тим најздравији и најјачи желудац тако иоквари, да после дугог времена и велике и млоге иеге једва к себи дође. Највећма још страдају деца и болешљиви људи јелом мека хлеба. Деца закржљаве, а млога, богме, тако оболу, да и пронадну, а јелом тврда хлеба буду деца као трескови. Најиосле у јелу тврда хлеба има још једна добра страна, што се тим млого заштеди (хлеба), јер за њега има у човеку мера, колико га треба, а то се покаже умором жваћања, и потрошњом сокова; а код меког хлека нема тих мера, те поједе га ее два и трииут више. За то не ваља мекана хлеба ни таћи у усти, већ оставити прво да стврдне, na кад се међу прстима мрви и круни, онда га ваља јести, а не кад се лепи у ваљушак.

Из свега се види, даје трошење мека хлеба еамо траћење хлеба, па отуда је и она реч, да мек хлеб ноједе и кућу и домаћина, и оио, да мек хлеб већма поруши здравље п снагу куће, него много друго зло. Отуда се и држи, да је то недотупаван обичај јести мека хлеба и где се то чини, зна/к је, да онај домаћин и домаћица не знају ништа и злонамерно убијају своју кућу и свој е млађе. Белика би благодет била, кад би се од власти издала наредба, да се свуда, а особито у војсци и заводима, где се млађи људи уче и храие, једе само тврд хлеб ? а да се забрани, да се мек хлеб и износи и продаје, јер се, као што смо горе видели, њиме не само млого хране губи, него се и силна радна снага убије, и колико се тим свака поједина кућа уназади у толико је штетније то ио цео иарод; а јелом тврда хлеба не само да се два и три пута онолико заштеди, него се два и три пута онолико снаге добије, а то којшко вреди за сваку кућу, толико милијуна иута вреди за цео народ.

О ЈЕЛУ МЕСА ЗА ВРЕМЕ ПОМОРА И ЗАРАЗЕ.

ироФесор Трал вели у опште о јелу меса ово: |ј| Све заразне болести, што их има на С л.уднма. појаве се лети кад је врућина ' и то поглавито у кланицама (где се стока коље) и другим нечистим местима, осооито свињцима, кавезима, кокошињацима, а највише у ђубрету, у ком труну животињски остатци особито кад су ти од јела меса, јер од тога се развија најзаражљивији задах, који кужи сав околни ваздух. Месо, као храна за л>уде, најмање вреди у време помора и заразе особито лети кад притисне она велика врућина, и штo ј е врућина јача, тим је горе и опасниј е бити близу кланица и оног другог трулежа и ђубрета, а још горе је нритом и месо јести. У време помора, осо-

бито кад је врућина велика, не може нико добар етајати ни за једно марвинче што се коље, е да ли је сасвим здраво, а још мање се даје означити, који је комад говеђине, телетине, овчевине, јагњетине, свињетиие, ирасетине или од живине сасвим здрав, него се, шта више, зна, да је месо од болешљиве, гропљиве, шкрофуљаве и јектичаве стоке и живине мекше њежније, те тим се чшш куснпје и отуда сви овако месо радије једу, ал је тим оиасније. Даље вели исти цроФесор: Ја се гадим од сваког таког јела већ и за то, јер што се год чини с њим, док се спреми за јело као што је: гојењс, кљукање, клање, сечење, иециво и кување и т. д. све се то противи лепшем осећању људском, и не само да угушује у човеку то лепше осе-

137

ЖЕНСЕИ СВЕТ.

138