Женски свет

ЗАРАД ЗДРАВЉА.

за иросвету и практпчан живот п унапређење народа, да је еамо мало леие во.т.е у госиођа, на да тај новац на просветне цели даду.

На коју храну да пршшкнемо децу? Сл. Француски ииеац Бегп. đe St Tierre вели: децу вал.а нривикнути на биљну храпу, јер је еа.мо та човеку при])одна. Они л.уди и народи ; којн се еамо биљном храном хране ; то су најјачи и нај.lгеигаи ; најмање нате од болеети, јачи су иад етраетима, и најдуговечнији су. • Телетина за јело. Догађало ее увек ; ал у носледње' време енла вигае неерећних случајева од јела младе телетине такоу да неки поhito ее ове најс.тађе паједе, папречац п врло теHiKO обо.те, па и умре. С тога је уАуетријипре више година забрањено врло младе теоце клаТИ И меео прбдавати. Па како се мимо забране опет клало и иродавало и опет врло несрећних случајева догодило ; то је и ове годиневлада поновила и пооштрила забрану е тим, да се евакоме; ко таке теоце ко.т.с и месо продаје, то меео полицајеки одузме и продавач под науге.же новчане казне пада. Иатлицан црвени као лек од заразних болести. Лекарски лист препоручује јело црвеног патлиџаиа као једно од најглавиијих иредохраљивпх сретстава од колере, тифц и других заразних грозница и болести; па како је иза сваког-другог болесника као и за здраве л.уде врло нријатно и лековито јело ; било као проста чорба или сос ; то, да ии једна кућа не иропуети накувати, да га има до идуће године за све здраве и болесне; само нримећује : да га ни пошто ие вал.а јеетн пресно, некувано. јер ко.тнко је куван здрав и лековит ; толико је иеку-15:1,1 нездрав и опак. Најздравији је куван иајнростије: ато је опран па на четворо ил па по.те раеечен и бачен у шерпен.у да се скува без икаква зачипа. 0 штћу нива ; вели један учени Немац: Да.нае нн но ког боље но но пивара и крчмара. Данас јс њихов златни век. Буренце пива стаје пивара 20 иов. а нрода га крчмару за 200 нов. а овај истера 1000 нов. Па ко плаћа то? Учењаци; доктори ; проФесори ; учител.и, трговци ; занатлиј е и други одлични, а за овима и остали н арод л јер су му они пример. Па многи данас впше и не пије ; него лије и лииа и пролива ; свс но 8 и 10 нов. чашу ; која не стаје крчмара

више од 2 нов. а ппвара ни х / 2 нов. у 100 бу рића по 30 лит. пнва ; 3000 је л. воде, 1 меров јечма п 10 кгр. луда меља ; ето ; то је ; што данае еав свет није и плаћа ; све, да се иивари и крчмари обогате. А шта раде наши ? Ието то. Примили еу од Немаца, донели еу из школа, е великих наука, па тако ћеш наћи и наших пуне крчме пре и носле иодне, јагме ее, као да се онде точи и иродаје еамо здрав.ље, а они даве желудац, срце; мозак, бубреге ; тим неприродним иићем, док н.их н еебе не покваре и не оборе. За то нека бар мудре матере и домаћице, колико могу ; евоје сачувају и епасу. Комарица кога убоде ; нека одмах стави па то место кап водице амонијакове, salmiakgeist, па одмах ће свраб и бол ирећи, ако из нова заболи ; с нова водицу стави. Исто тако номогне и кап уља од каран Фила, ил кап масти канФорске, или кад се оно место одмах натре канФором. Ео нема при руци овог ни једнога ; нека натре оно место простим саиуном, и на то ће свраб п бол одмах престати. Водица она помогне и од убода челе и зоља и од оне погане мухе што пренеее отров са стрвине 7 од чега мноти на пречац умре ; помогне и одубодагује, отровне змије и од уједца бесна пеа; многи се водицом овом помогао ; ко је одмах при руци имао ; иа одмах њом рану обасуо и г.ише пута ово учинио. За то ваља сваки ; ко у тако меето иде, где ће комарице досађивати, ил челе и зољеви; мухе ободи и други гадови наићп, да има уза се ове водице у малом стаколцету са стакленим чеиом, јер други чен јводица огризе. Па на малу рану довољна је она кап што се ухвати на чепу. Ко водицу ову уза се има ; нека зиа, да је та иста водица и најпречи лек за оне ; што падају у неевест, чим се отворено стаколце то под нос иоднесе, одмах онај себи дође. тако је љут задах у ње. Цвеће у соби. Сл. енглееки научењак др. Алберт покушајима с цвећем у еоби доказао јс ; да ово цветајући у соби развије много озона ; који је у соби врло благотворан ; јер убије у њему клице од сваке заразе и болеети. По томе не етоји оно ; што се обично држало, да је цвеће у соби шкодл.иво за људе ; него је благодет по л.уде ; оеим само јако мирисавог, које ; кад га је у соби повише. начини људима у соби главобол.у и несвеет, а свако друго немириеаво цвеће је у соби врло благодетно. А сл. проФесор Монтегаза доказује ; да најмирисавијецве-

183

ЖЕНСКИ СВЕТ

184