Женски свет

начимити здравије, иего и обогатити оне, који га буду еадили. Како ее еад и од нас извози много воћа н грожђа и за то треба много котарнца. а код нас н нодунавље као н подрав.ке, поеавље, нотнсје и номорпшје пма пуно места где врба од себе расте, кад би се ту садила згоднија врета врбе, и за плетиво фннијих котарица, на завеле н школице за ова плетива, то би био извор богатства од хи.ваде породица. Иза ова плетива показале су се женскиње ветптнје од мушкпх. Најиосле пма даиас женскиња, које узимају иод закун читаве занлаве зема.ва, на их обрађују. У Јови, малој американској државици било је протпле год. 956 женскиње закупнице, -па многе сеју само жито, многе хране стоку, краве, па нро-

дају млеко, скоруп, сир, масло, а неке гаје само новрће п ситно воће п овим се богате. Има најиосле женскии.а, које живе само од нросте ниљарске радње, па само ирекупл>ују и продају предпоменуте производе, те хране и лепо издржавају себе и своје породице. Многе се помажу и лепо нздржавају у већим домазлуцима само као помагачнце уз домаћнце; а има, које живе као унравитељице домазлука (уз невеште домаћице) ал ове морају бити вегате радилице п добро морају знати струку теоретично п практично, а овом се морају изучити, па које положе н стручни испит, оне се не устручавају и јавно у листовима нудити се, па добију леног места и у својој отачбнни н у свету. ... ( Мас/гавиће ее).

ЗАБАВИШТЕ.

Шјрзмих појава, што су у нас до Шг сад изишле на поврпгину, види се, да наш свет сматра, да су забавнгата п дадиљишта (чуваришта) једно и исто, те ћемо чути, да се говори час о дадиљиштима, час о забавиштима, као сличним нојмовима. Истнна, и једни и другн заводн удешени су за малу децу пре школског времена, ал сасвим из других побуда и других цели. Дадпл.пшта су старије устаиове; огта воде своје порекло од великог педагога Иесталоција (од 1779. и 1780. ]’од.) п од елсаског пароха Оберлина а поглавбто од помагачице овога пароха Лујзе Шеплерке. која је са највећом оданошћу и великим пожртвовањем, без икакве награде пупих 55 годииа држала и надзиравала овакав завод у елсаском селу Валдбаху. Ма да су ове школице попикле у Немачкој ипак нису оне у првп мах нагале одзива у кругу свога парода, тек ако се по једна и друга великашица пашла, да нз човекољубнве наклоиости ил хришћанске оданости подигне по једпу оваку школицу међу својим поданицима. Већи одзив, опгати покрет за оваке хришћанско-хумане установе појавио

се међу Еиглезима. Они су стварали па све стране другатва, нздавалп књиге и лпстове, држали нредавања и пзаши.калп на једну п другу страну своје изаслапике, те будилп во.љу и упућивали свет на поднзање оваких школица, јер је у њих, као у нндустрпјских покрајина, за то и већа потреба. Можда би п у Немачкој овака установа добила онда више полета, данису тамо иаступили, онп дуготрајни ратови пзмеђу ље и Фрапцуске; но како су ови утишаин и како је ио том иотреба за овакп.ч школицама иастала ближа, јер су нослс тнх ратова остала силна. сирочад: то се и у њнх во.ља за то све внше будпла, а особито, кад су се за то заузели немачкн пајславшгЈи педагозп (васнитачи) као што је Ннмајер, Шварц, Диетервег п др. онда је ствар п овамо обухватила свс крајеве, днзале се ноглавнто жепске зад]>уге и оснивале и подизале оваке школнце на све стране простране Немачке државе. те још и данас ие малаксавају, пего се све жнвље н впше заузпмају за ове релпгиозио-хумане установе и нема сумње, наука је осведочила, да је унливом ових школица подмладак народа у млогим крајевима морално, а скоро у свпм крајевима

165

ЖЕНСКИ СВЕТ

166