Женски свет

најздравијем месту im човеку, те многн на иречац умре. Терајте мухе и од болеснпка, пе триите пх ии на нзметпнама овпх у еобп, нн на нољу, нп на болесној етоци, а највећма назите у време заразе на њих,

да вам тада на једа нп нића не нада, чунајте свако јело и пиће евакад а бсобнто тада држите све добро покривено, замотано, заченљено,, да не може на п.их доћи, а још мање евојим бдатом окаљати.

БУКВИЦЕ О ЖЕНСКИЊАМА.

Орећа п наиредак оваког иарода иочиње онда ; кад своју жену ослободи од ронства. ILpoсти народм само ::а то слабо нанредују, што жену држе као роба. Жена је мужев.ке срце, куlш душа и мати деци. на њој стоје идући векови. Будућност народа и целога рада л.удског, будућност вера и држава стоји само до ваљаности жена и матера. Људи ће увек оио бити. што жене усхту. Хоћете л' врсне и врле л.уде. научнте своје ћери да знају у чему је ирава врлина и красота људска. Што нам женскиње буду биле образованије, то ћемо и ми бити срећнији. Женска образованост је за нанредак народа много важнија од мушке. Питање о женском образовању је тако важно, и тако дубоко засеца у друштвени и државни живот народа, да највећа нолитичка и морална гштања једва се могу исиоредити са овим. Мати је у иодизању деце глава, срце, душа, у њезиним рукама је судбина деце, судбина потомства, судбина целог народа.

-- Дајте народу хришћанеке матерс па одмах ће синути Хришћанство у целом народу. Где су матере ваљане, онде цветају породице, цркве и школе науке, п све што год ленога има у образовавих народа. Матере су биле м остаће сунца на небу васпитања људског, н у којој мери оне буду ту евоју најсветију дужност иојмиле, у тој мери ће синути цео народ образованошћу, која му носи сваку срећу и наиредак. Добре матере могу и пронадајуће народе и државе, добрим ваепитањем деце да сачувају од проиасти. Женскиња је свем накиће, душа евему. евему биће, створ је она над све етворс, она узор над узоре. (Вели наш мили несник Сундечић u још даље вели њима): Ви рађате, ви дојите, ви л.убнте, ви гојите, елатком негом негујете, милим ммл.ем мнлујете (и вели даље) Какво семе 'нака клица, какво нрело нака жица, киква бил.ка, цвет онаки, какве мајке народ наки, (и одушевљава овим) Не жалите труда, силе, да вам буду синци, ћери, верне слике Србматери. (НаставиКе си).

РАД ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА.

I. Добротворна Задруга Српкиња Новосаткиња.

Доснели смо у извештају свом до ирошле 1885. године. Ова годмна, ако није друштву иружнла више носла од оне прошле 1884 кад је изложба ирирсђена, ал мање иије, јер се у тој години при крају појавио међу прекоеавском браћом српско-бугарски рат, који је за терете и боле ран.ене браће иаше иривезао и срца наnia, те смо свим силама норадили, да се бол н невоља браће наше колико толико ублажи, у то

име ишле су одборкиње више од 8 дана из куће у кућу и купиле прилоге за ерпске раљенике, а начелница и нерокођа имали еу е тмм још пуна два месеца нос га, док су примали и одправљали срн. „Црвеном Крсту“ прнлоге, што су у то име и иа ту цел стизали са свију крајева нашег овостраног Срнства. У другом догодишње.м мзвештају донећемо све ове прилоге, а овде напомињемо, да је ова задруга, односно њене одбориице, само у Новом Саду нрикуниле за 8 дана нреко 1700 ф. а. вр. у новцу и иу-

173

ЖЕНСКИ CBET

174