Женски свет

ЗАРАД ЗДРАВЉА.

ЗА МАТЕРЕ.

Женска аадруга у Сарајеау. Иавештени емо, да је ове године нодстндањем званичних кругова оенована у Сарајеву оншта добротворна •Дуснека задруга, али да се у исту уписало врло мало Срнкиња, на и ово што се унисало, да је с натегон ишло. Тој нојави хоће неки да придену бесвеет иаших тамошњих Српкиња, а ми судимо, да то нотиче из оних друштвених прилика, које су тамо овладале, па инштинктивно одбијају наш елеменат из тих кругова, јер осећа у нанред свака Српкиња, да ће њена крајцара заложити глад туђе деце, да ће њена мука iroкрити голотињу оних, који нам се ругају, а наша Јш деца, иаша сиротиња пиштати и даље, или тек но коју мрву иримати, што одпадне од тврда срца туђе руке. Имали смо прилике, да искусимо те благодети на нашим ириликама овде, па ј е то и иавело наше Српкиње, да оснивају засебне задруге Срнкиња, па тим примером ваља да нођу и Српкиње у Босни и Хсрцеговини, па да подижу своје српске добротворнс женске задруге, јер тамо је још иреча овака потреба, што наш народ у оним крајевима нема пи одкуд никакве нотпоре, а прилике друштвене гоне све више нашег света у тешку сиротињу, па ко ће да му се нађе на невољи, ако неће наше ма'l'ере, наше сеје, та то су све њихова деца, од њихове крви и меса! Па за то очекујемо и од родољуба наших у тим крајевима, да ће иомоћи нашим Српкшвама, да ће их упутити, да се удружују по свим већим местима у оваке добротворне задруге. Томе неће и не могу стати на пут политичне власти, јер то је човечанска, то је хришћанска установа. Задруга словенских жена белога крста. У Петрограду је основана горња задруга, којој је цел, да потпомаже нросветне интересе целокуиног словенеког света. Више женско образовање. У данашње доба појављује се у свима просвећеним земљама све лспши знаци за женско више образовање. Нодижу се већ и свеучилишта за саме женске, на тим нримером ггросвећеких земаља, пошли су и наша браћа Руси и подигли су у евим крајевима своје нростране државе по неколико випшх женеких школа, да им тако не би женске заостале у понор незнања и глупости светеке. Словаци покрећу нов дечији лист „Priatel dietolP 1 . Женски медицииски факултет. Уредник ошнтих немачких женских новина (Allgemeine Deutsche Hausfrauen Zeitung) издао je проглас и

познва, да дају прилога за оснпвањс женскш медицинског Факултета у (Мајпцигу) Липиској.

Грожђе као лек. Грожђе је од наших евију воћа најбољи лек за оне, који пате и дебеле крви, од костобоље, од оспа, и од старих рана, јер сваком крв очисти и разблажи, и тим ону болест излечи. Грожђе је врло добар лек за све оне, који нате од плућа, онет за то, што им крв очисти. Исто тако је лек онима, који пате од бубрега. Сви се ови опораве јелом грожђа; али и ово двапута боље помогне оннма, који живе напољу на чистоме ваздуху. Смокве као лек од колере н од суве болести. Јело смокава оснажи желудац и црево, а баш ови су, који у време колере часком занемогну. На истоку то сви знају сељани и варотиани, па сваки дан еваки гхо 8 иут по 8 смокве ноједе, особито онај, коме иочну црева да крче. У Цариграду и даље на истоку данас кад нрети колера сви листом једу смокве као предохрањујући лек: иа колик > их сачува јело смокава, толико и та вера на смокве. - Исто тако једу смокве и еви катпљави и који пате од илућа и од суве болести, по 2 пут иа дан ио 8 ил 4 смокве. Носе их собом у џену па и иутем и при раду, по 1 смотву узму, или ко нема смокава, а он по 1 зрно сува круина грожђа узме, на тпто већма жваћући једе и тим затишкава оно голицање од кагаља у грлу. Многи кашљави пије и помаже се тејем од јечмаЈи смокава. На лончићак воде 1 катнику јечма и 4 псецане смокве, то се јако скува и изгњечи и кроз сито ил криу јако. гњечећи процеди, и тако ио 2 иут на дан попију; али тамо сви знају, да је слободни спољни ваздух лек најглавнији од суве болести, па сваки патник бежи из собе и затвора и што више може бави се на пољу не само обдан, иего и ноћу је на нољу, и који хоће даје извеснији овим главним леком, тај це.тога лета не уђе у собу ни на часак, него је ненрекидно на пољу, у башти, те онако се тамо нико и не боји ових болести, а код нас ова випте од трећине самртника по варошима умори.

Савет за жладожење. Једна Американка овако светује сина ттре женитбе: не узми дсвојке пре иего што си је јутром рано видео у очиној кући, али да не зна, да је гледаш, и то,

215

ЖЕНСКИ СВЕТ

216