Женски свет

сањем кроа пое нли кроз кожу, него само кроз уста јелом и пићем, иа п ако уће тако у човека, пе може оиет сваком наудити, јер желудачни сок удави је. Новнја наука доказује, да су то ситне гљивице (печурке), које се тек добрим стаклетом, што 1000 пута увеличава, могу оназити и зову их „Бактерије“ или „Бацили.“ Ове се гљивице брзо и јако мложе и за то су опасне ио човека; оне се најбрже и највише мложе у влази и у трулежу нри топлоти од преко 25 степени R. У чиетоти и у здравом стомаку не може да се одомаћи. Eby и њену клицу тамани само велика тоилота и ]ака зима, а тамани ју и карболна течноет, која се може добнти у шнецерајским трговииама и у анотекама. Ове су гљивице нренели по свој прилици путници из Азије, где јој је легло. Болесник такав избацује тај отров из себе, бљувањем и нроливом, и довољно је да једна мува падне на тај отров па да га нренесе упљувком својим иа јело ил ниће наше, па да и нас отрује. За то се у доба .колере највише ваља чувати од мува и заречника, који лете и падају на храну. Да би се свет од тог отрова сачувао, јер не може нико добар стати, да на лебу, млеку, води воћу и т. д. нпје нила така мува, то препоручују лекари, да се свако јело за то време узима само кувано и печено, па и вода да се пије само она, што је иреврила па се изхладила; шта више нрепоручују, да се људи таком водом и умивају и то више пута иа дан, бар руке да оперу, јер се прстима највише око уста сиграмо; осим, тога ваља с таком водом прати судове и пос У ђ е? Ј е Р лако је могуће, да се бунарском и речном не прокуваном водом унесе отров на суде а с ових у тело. Хлеб и свако друго суво јело ваља умотавати и чувати, да на њега не дођу муве и други гад. Како смо дакле чули, да се овај отров најооље развија на влажним местима и у ћуорсту: то ваља така места, ако се другшије не може одклонити, посипати с карболом и то 5 делова карбола на 100 делова воде. Исто тако ваља оваком смесом носути и оно, што такав болесник избаиује из себе на оставити оно ђубре тако посуто пуно 24 сата да стоји тта тек онда

бацати у проходе, кад је отров онај утамањен. Ваља се чувати и кревата и одела таког болесника, јер у њима има тога отрова, па се лако може пренети на нас у јелу п пићу. За то ваља и одело и ге креветске хаљине, ко већ’ неће да их изгоре, нрво натопити у оваку карболну воду, иа оставити тако пуно 24 сата да се кисели па тек онда, узети и прати. Има још једно важно иравило, ког се треба држати у време ове болести, Ваља се чувати од назеба и ваља бити умерен у јслу и пићу. Док је стомак здрав, донде он најбоље чува човека од тог отрова, јер онај сок у стомаку тамани ту гљивицу. Но томе дакле можемо за ту болест ноставити ова четир нравила: 1. Чистота. Собе, авлије и сокаке ваља дневно чистити, тело прати и купати, собе и стаје ветрити. Што се не може чистити, као што су проходи, и друга влажна и ђубревита места, ваља дневно посипати карболним прашком ил раствором карболним. 2. Умереност у јелу и wu;R:y. У свако је доба ово правило важно, али у време ове болести најважније, јер ако се претовариш масним је.том и млогим пићем најлакше можеш навући ову болест. Код овог правила важи и умерен рад, јер изнурен и ослабљен човек теже издржи сваки па и овај наиад. 3. Чуване од назеоа. И кад човек назебе лако добије пролив, којњ може да се изврзе у ову болест. За то ваља у то доба увек држати стомак, трбу и ноге утопљене. НекИ носе за то време појасеве од Фланела, што је врло добро. 4. Узимати свежу (фришку) и здраву храну nuufie. Као што претоварен стомак уди, тако је онет опасно и гладан и празан стомак за то време дуго држати. Не треба дак.тс гладовати, а што узимаш, нека је чисто и здраво. Устајано и смрдљиво месо, мртва риба, врло су онасна за ово време. За то озбиљно оиомињемо наше матере и старешине, да назе не само на себе, него и на евоје млађе, да се у ово јесење доба не захладе и о свечарима и сватовима, тнто од сад долазе, да не покваре стомаке, него нека живе умерено и онако,

203

ЖЕНСКИ СВЕТ

204