Женски свет

како оу иаучилм, пска ис мсњају сад свој начмн жмвота, а мрмтом мска сс чувају н сваког душсвног мотрсса, јср м вслики јсд, туга м грмжа могу порсмстмти стомак м жмвот. Највмше трсоа мазмтм, да су могс м стомак утом.ксим. Кад сс дакле зна, да колермчни отров само кроз уста улазм у човека, онда се не треба бојатии бежати од таких болееннка, него им ваља притидатм у MOMoh, само ваља на уму иматн

горње мроммсс м нека таки чешћс перу рукс у карболном раствору, рукама нека ис додирујс уста м мска пс једе у болесмиковој соби, јср ту лако може да намссс мува огров ма она јсла. Црно вино, пиво и кава тамамс такође овај отров кад се умерено узимају. Али где год би сс, по месрећи, иојавио тај немио гост, којм ночмњс с мроливом, треба одмах нозвати н лекара у помоћ.

ЗИЈАЊЕ ПА ПРЕДИСАЊЕ НА УСТА.

То је врло невал»ала и онака ствар, особнто у деце, и ни једно то дс/ге не буде за дуго ни здраво, ми живо, сва нрс времена номру; а и док су жива, вншс су болесна него здрава. Ирсдпсаље иа усга не ваља ни иа но.ку на чпстом ваздуху, а још горе је у собп. Дишући тако уграби се на иољу иа хладноћи и встру гушобоља, занаљење грла н нлућа, а у собм особитб у школи уграби сс и рсдња и зараза, где год јс клмца од рсдп.и н зараза. На по.ку хладноћа, а у соби клице ућу ваздухом кроз уста у грло, нлућа и крв. Тога ие буде, кад се нрсдише на нос; јер је ное упутра пум савијутина и гушће слузи, па сва нечистоћа, нрах, отровм II клице од зараза мрмлсме се у носу на оиу слуз, и после се њом избаце на нол»е, а у млућа улази као мроцеђен чист ваздух; ма ма 'овај како хладам био, док ирође кроз оме завмјутине, ои се загрије, тс не можс онако прехладаи да дође на грло ни у плућа, ни да их озледи, као оие, који змјајући предишу на уста. Најшкодљивије је зијање и предисање на

уста у прљавим собама, особито школскима; туда је муно нечистоће и клица од зараза: од дивтерггје, шарлака, богиње, мр-аса, велика каш.ва м других. Најносле, нреднеање на уста маудм још и другче: нредмшућн тако ме издржи нмко мм хода мм рада колмко издржи предишући иа мос. Предмшућн ма уста мп смом сс онако не осмажи, као мрсдишућм на пос. За то мска свакм мазм, особито матере на децу, да нс мрсдишу ма уста, н нека свакога опомиње од тога. Колико је то шкод.љиво, знају н иајмростмје матсре и оне у див.љих парода, на ии мошто нс дају својој децм, да дишу ма уста, јср змају, да сва деца та и мосле довек болују, ма после још ммого више бриге II мукс с њима ммају. Да шта раде, кад омазс, да које дете зијајући мредише? Повежу му главу испод врат-а, као оно од зубобоље ил увобо.ље, на стегну вилице тако, да ни еиавајући не могу зијати ни на уста предисати; на тим спрече и оно ркањс ма спавању, којега такође само код овмх мма, који зијајући мредишу.

БУКВИЦЕ О ВАСПИТАЊУ.

Васнитање деце то је ирва и најсветија дужност како родитеља, тако и општина II држава ; ту мико занемарити несме, ко данас хоће на свету да се одржи. Од доброг васпитања деце зависи наиредак и благостање породица, општина н држава, и њихова срећа и слава; па за то м ора то. бнти нрва п најглавнија«брига општина и држава.

Никоји иовац не донесе данас већмх мм лепгаих камата, него тај, што се уложи у децу добрим васнитањем и науком. Нико не учмни већих услуга мароду ни држави, него онај, ко децу, будуће грађане, лепо научи и васпита. Није само учитељево, него и сваког старијега, да ноучи децу и сваког млађега, где год може м колико год може, у

205

ЖЕНСКИ СВЕТ

206