Женски свет

на дрквени живот. Опдо нема нп једног ии црквеног ни школског одбора, да иема у њпма н женскиња. Као у породици матере, тако имају н у ошнтииама гласа у евима питањима не само тичући се васпитања и учења деце и народа у школи и у цркви, него и у иитањима економском н другим, н где су их год узели у сенат, хвале се с њима. У Лондону седе женске чак у највишем школском Савету. А тако их има и по осталим варошима у Енглеској; и како је цела васпитна струка више ствар женска, то ће бити и школских надзорника међу женскима бо.кнх, него што су мушки и свештеници п цивили, и за цело ће школе леише нроцветати : а неће бити великапског лудила, као што има данас свуда међу учите.кима основних школа, У сев. Америци било је још пре 10 година до 700 добротворнмх завода иредато женскима под управу и цветају

боље него нод мушком упраљом, пм данас их и онштине Као јг ншпе држаиие вдаетп иредају еие ппше жеискима у руке. Својом одвратношћу од снловптог гшћа, пушегва, бекријања и т. д. оне су главне чланице у друштвима противу пијанства и каФанскога живота и учиниле су овој стварп за општиие и за народ више користи него мушки, не само противу пића, него п у ствари преступа, па тавнпца и лудила у сљед иића. Данас има жепскиња и у полпцајској и у судској служби. За тајне нолицајске агенте вештије су од мушких и бољи су саветници у тој сруци него млоги мушки. За уиравптел.пце тавница свуда су сс показале боље него муитки п над мушкима, а особито над женскима, и оиажа се, да њихови заточеиика мање пада ионово у иети престуи, него пспод унраве мушке. (НаставпТе се.)

КРАЈ БОЛЕСНОГ ДЕТЕНЦЕТА.

жŁ аO 11110 .i e путнику, којп npiiciie у аем.т»у, где пе познаје обичаје, не :ша ј еаика ; тако је лечнпку крај болесног детендета. Ретко кад је лечник у сгању, да прегледи мајушнога патника, као шго би ва.т.ало, смета му нриска, нлач, бадакање детиње. Околина таквог малог болника опет не може увек да му буде тумач и noi> у том „маленом свету.“ Једни се тако поплаше, да не примећују појединс знаке и иромене на детенцету; други опст ипсу доста рааумнп, да могу посматратн, па ие уму с тога нп да кажу, шта су впделн, гата ли приметили. Како дакле да се ту лечник помогие? Како да прибави себи ослона ла делање, које ]тс задовољити брижне родптел.е и одговаратп поливу, коме се поеветио? Гледаће свакако, да ирегледи малота болеслтпка, на акО му то никако пе ноl>е за руком, маиу h е се прегледања и исиптпвања, иа оштро да цосмат]>а болно детенпе. Оштрпм оком мора мотјнгги на евакп н најмап.и пбкрет п мпг детињ; мора пазнтп на израз лица. ■ гледаће на положај тела његовог.

Код миогих дечијих болести добиће таквим оштрим, алтт безпрнстрасним иосматрањем малог болесника обелсшја, нз којих ће моћи тгогодити болест. Код одраслих такви знаци немају велике или боље рећи никакве важноетп. ()д--расло уме и хоће да се претвара. Разуме, да савлада и да прикријс евоје осећаје, илгт да их изпесе и нреставн друкчије, нсго гато су. Дете то не разуме. Оно се изда, чим осети бол, вртгнтти, дречи, савнја се. Одрасли се иадмећу ко мож,с да издржп већгт бол, особито ако су „момцгт а . Нп једатг од Брђана, што ихје Омаил-ага „турск’јем даривао даром“ : кбцем, копонцем п брптком нало.ч „тгити тптстту, штти зубп тпкрттпу, заточници мртгј ет иавикнути. “ Кад лечгтик тте можс да прегледи бо лесио детспце, као итто вал.а, онда су му кажттпут' та обележја. Ево пх у кратко по проФесору Солтману. Стаипмо прво код здравог детепцета, кад га опросте свију утеха н положе тта јастук. Без рсчн говортг му сваки мпг', свактт покрет мајушнога тсла његовог о

263

ЖЕНСКИ СВЕТ.

264