Женски свет

блажепом миру п складу, што владају у њему. Лнце пупачко, бсл лл])апа (мпога хМаги ће ме тератл у лаж, бар ;:а евоје де re i ; очл епетло л лееело гледају око себе, баш као што вели песма: „л око и чело еве му здраво, вееело.“ Па како граби и тражл око есбе округллм ручицама; како лл лружа л баца обле, луне ложице; како ли ее тегли; како ли мигољи? Који пут ее баш п ираћне, чисто се лоплашимо, да леће скочлти с душека иа земљу. Неки лут сватовскл лодвикле, а други оиет мрмља, не знаш шта, али чили тл се, да би могао разабрати . . . живот .... саиак леи Оно се и само забавља, догод и% бгладли илп ие засли. Па и кад слава, movkcih иозлати на лрви логлед, је лл здраво. Јер здраво детенце увек тако лежи, кад сиава, да су му неснице у лаклу савијеллх ручица лодигнуте баш до ушију. А каква је и колика је кубура са таквим малим створом, кад оболи. Дречи на душеку, дречи на руци; ноеиш ли га горе, доле ло соби, вришти, а вришги, кад лоседиш с њим. Још је горе, кад ле може лл да дречи, кад само стење. Стењање је знак оласне болести. Па како се брзо променуло детенце! Очи тавне и мутне ; калци се закланају, као да су тешки; лице од бола развучеио; обрашћићи уиали. Руке п логе л сада раде али ле у злак унутарњег мира и склада, већ као у обрану од каквог несиосиог нападача. ■ А код сваке болести слика је друга и својствеиа. Детенце, које јако дречи, са разјаиљеилм устма и стлснутим очима лије никад оласно болесно. Кад се при тој врисци маша често за уста, онда или добија зубиће, или има какву болест у усти. И код гриже се дете јако дере. Лице му је занурено; тело у зноју као окунано, а ири том чае иривлачи ножице трбуху, час их оиет баца од себе, као да се рита. Деца, која су врло тешко болеена, не врлште и не деру се, На лицу пм се огледа неизказап бол, тешка туга. Лнце таквог дстета изгледа, као да се развлачи, да илаче, али лс дођс до гога због иревеллка бола. Таки тешкл болесллцл леже у свакој болести друкчије. Кад су им илућа

зила.вена, леже сасвлм млрно ла лећл. Кад лмају iipoTiic.ui (залалшве ллућле олле) онда, леже ла cipanii, л то на болеслој странп, а кад лх узмемо па руку савпју се ла болесну страну. Не ће да узму леву сиеу, кад их боли деена страна. Кад детенце болује од залалсња трбушис ониице п онда лежи на леl)Л. алн са иривученим ножицама, а на лицу му је она тешка туга. Код круна, те онасле вратобоље, што гр’оце затисне неким оиницама, на ле да дахнути, огледа се на лицу малога болесника ужасла слрава; срцз тл се нара, кад га видиш. При том велики немир код детета. Не ради само лрсима, дадоблје мало ваздуха, пего и главом и ручицама непрестано удешава, ле би ли ушло нешто мало ваздуха кроз с’у:кспо гр’оце. Ако су поздрвлце iijHi томе млрне; ако се не шире, као јадра па ветру, можемо бити мирни; нроћл ће све без штете и жалости. Сличлу слраву лаћл ћемо и на лицу дечице, која иати од срца. Само се такви иатници ие бране од своје болести; предали су јој се, па разрогаченим очима изгледају, као да нризлају своју немоћ. Крв не облива делове телесне као што би ваљало, па мишићи се укруте, као да су од воска. Лице детип.е тиме одуља, на изгледа као у човска: човечја глава на детињем телу, лравл стармали. Особито лице добију дечлца и код болести мозга л онилца, у које је мозак увијен. Цело лице добије код тих болести сасвим друкчлји, страи и иелознат лзглед и вид: озбиљно, лобожло, као у каквог свеца. Код занаљења кожице, која мозак обмотава, чисто те застратле непомичне црте лица мајушнога натника; глава остраг заваљена ; очи круто унерене на једно место; чело скулљено, па као завеса застире очлце: уснлце сгиснуте; мали патник изгледа, као од воска ливен анћелак, а ле траје дуго, иа га „Фрасови“ одиесу у коло анђеоско. И код болести у цревима имамо на лицу детпњем снгурних знакова. Код тако зваие дечлје колере члсто читамо са ллца детињег, како му је мучио и гадно. Често нлазп језичић, као да ће га о уснице да обрише од горке нљувачке и слузи,

265

ЖЕНСКИ GBET

266