Женски свет

217 ЖЕНСКИ СВЕТ. 28

исл вал па папа

мане било да се радиност срискога народа унапреди. . = И у тим књижев. радовима писац треоа да

задатак,

народне уклоне,

има на уму онај велики и пространи

који је „Друштво св. Саве“ узело на се. Тен· денција свакога друштвеног рада треба да је истакнута видно и у књижев. пословима које оно издаје. .

„Братетво“ ће доносити по могућности и слике знаменитих људи, важних места и историјеких догађаја.

Ова је објава уједно и позив на ерпеке књижевнике и уметнике, да својим радом при-

теку друштву у помоћ. Умољавају се сва срп ска. уредништва. да у својим цењеним листовима обзнане ово решење главног одбора „Друштва св. баве,“ — Чудимо се, да се друтптво ово ниједним знаком није обазрело и на наш женски свет, а има, и било је хвала богу у нас и женскиња великих добротворкиња, заслужних родољупкиња па и уметница. Ваљало би дакле да је и женској страни дато места у, „Братетву“ Уреди У београду, 4. новембра 1886. год.

Тајпик: Председник главног одбора:

Милов, Р. Маринковић. _ Свет. Николајеви!.

ЗА ДОМАЋИЦЕ:

Кала, (СаПа аеблор) познати леп бео цвет као штаницла са оним лепим широким листом, да ти лешше расте: стави га у калајисан лонац у песковиту ил барску земљу, ал пре лонац 03до чепом запуши, па заливај што већма, да довек плива у води. Кала је бареки цвет и на: предује само у бари, а тим му начиниш бару у лонцу.

Кошара за краву мугару зими најбоља је кад је 109 В. топла: у кошари 159 8. топлој крава теже дише. па то је мори, већма се зноји, па више жедни и пије, а мање јој је до јела ту, те пада са снаге и мање млека даје; а ако је у кошари само 8" К. ту крава зебе па више једе и опет пада са енаге; а мање пије, па мање млека даје. За то ваља у свакој кући такој да има топломер (термометар) па њим да свака домаћица удешава топлину у котари; топломера има данас за 40 до 50 нв.

Ковоши да носе и зими. Данас све вештије домаћице знају, да кокоши и зими носе кад им се додаје у храну, кашу, по мало ситно стучене паприке, па 12 кокотака, 1 каш'чица на 2 дана, или кад се додајс семена од коприве, или кад се дода у мекиље масти свињеке,

што остају у кујни а једна домаћица јавља ово: Од када мојим кокотшима дајем зрно патопљено па врело да се пуши, и дајем вреле воде, од то целе зиме тако, да ни лети не носе више. Покушавала сам и млаком храном ал воле врелу пи више носе уз врелу.

Воће осушено ако би почело да плесниви: стави у врелу пећ да у е плесан.

ил помеша мрва од меса,

доба ми носе

сата. постоји, то убије

ЗАРАД ЗДРАВЉА: чгувајте се од псећијег лизања. Опет се догодио врло несрећан елучај од пеећијег лизања. Младој удовици једној остао је пас од мужа, којег је врло волела. Она се дала од тог кера лизати по устима. На једанпут оболе и

буде јој све горе, и после неколико месеци. умре у грдним боловима; ма да су се сви најчувенији лекари заузели, да ју избаве. А шта је било узрок смрти Пеећија гљиста, која је са псећијег језика ушла њој у уста и доспела кроз желудац и прево у јетру (црну мигерицу) па ову сву разјела. Тајна једног од најславнијих лекара. У престоници Француске умре пре неког времена један од најславнијих доктора и професора медичких. Он је био врло срећан у лечењу 60-

лееника; али је највише сам лекове доносио по

давао. За то су сви држали, да он зна тајпу, да сваку болест излечи. Па за то су књижари

наваљивали на њега, да им ту тајну прода, надајући се отуда великом добитку, кад буду то печато у књизи продавали. Ах он их је одбијао тим, да ће по смрти његовој наћи подебљу књигу е насловом „моја Кад је умро домета се нађе та књига, па сви књижари стану се грабити за њу, и на јавној продаји даде један 60.000 Франака за њу. — Кад је отворио, нашао је празне листове све до последњег, а на овом је нашао написано ове речи: Рани се најпроетијом раном и ту једи најумереније, пиј саму воду а што више ради, али буди непрестано на чистом слободном ваздуху; само тако ћеш бити здрав и неће ти требати никада никакве лекарије.

тајна“,

МО ЕНИ) Српкиња од султана одликована. Супруга бившег ерпеког посланика у Цариграду г. Јеврема Грујића одликована је од султана орде-

ном „тефиката“, што је врло редак случај. Го-