Женски свет

29 | _ ЖЕНСКИ СВЕТ, 50

епођа је ова у опште стекла у Цариграду у свима вишим круговима леп углед и задобила је високо поштовање, што и нас овамо дичи и поноси.

Српека домаће индустрија изнешена је у Бечу у занатлијском музеу прошлога децембра месеца. Опевидци веле, да је та изложба тако укусно изведена и тако дивним и лепим рукотворинама Српкиња наших украшена, да је задивила и заинтересовала и највише бечке кругове. Чак је посетила изложбу и сама краљица и царица Јелисавета престоло наследници и дивили се лепоти, вештини и укусу израда наших. За ову изложбу највише је стекла заслуга и највише допринела сама узвишена краљица ерпека Наталија.

Леп повлон цркви. Гђа Јулијана. Јов. Јоваповића из Земуна поклонила је тамошњој саборној пркви ново скупоцено и дивно небо. На оваке красне примере хришћанске побожности ваља да се угледају и друге Српкиње, којима је бог пружио материјалне снаге; а овој дароватељки кличемо и ми евала !

Гђа Јелисавета Јерасовић из Сомбора заодела је о свом трошку десеторо сомборске сироте женске деце, те им је тако отворила пут,

да могу у школу ићи и тамо се спремати за, честите и ваљане Орпкињице. Слава јој!

МАЛИМ АИ ла

т Ракила удов. Манојловићка, рођена Белеелијина. Наша народна читуља записала је на крају прошле 1886. године јопг једну Српкињу у ред народних добротворки. 19. децембра пр. г. сахрањена је у Суботици уз велико саучешће народа горе именована покојница, која је још за живота новчано потпомагала сваку тежњу управљену на унапређење нашег народног и религиозног живота, а у опоруци својој оставила је 5000 Фор. на штипендијске закладе, којом ће руковати „Матица Српска“ и која ће тек онда ступити у живот, код заклада нарасте на 10.000 Ф Осим тога оставила је 400 Фор. суботичкој и 200 Фор. сиришкој православној цркви, да јој се сваке године чини помен (парастос). Даље 200 Ф. срп. нар. позоришту, 400. Ф. суботичкој ери. народ. школи, 100 Фор. ерп. суботичком певачком друштву, 200 Фор. суботичкој болници и др. На опелу је изговорио секретар „Матице Српеке“ г. А. Хаџић лепу опроштајну беседу и при епроводу певало је срп. суботичко певачко друштво, које је у знак захвалности поред других венаца и само положило венац на мртвачки

одар са надписом: „својој и народној добротворци — суботичка српска певачка дружина,“ За овака. доброчинства Фтекла је покојница угледно место у реду народних добротворака и заслужила је, да јој сви кажемо: „бог да јој душу прости, вечна јој памет !“

Јелена Поповића рођ. Јанковића, отлична срп. учитељнца у Стар. Џаланци упокојила се 80. новембра пр. године у својој 29. години живота. Покојница је евршила учитељску школу с отличном успехом ; била је годину дана приватна васпитачица у једпој опменој ерп. поро: дици у Београду. Затим је била 11, годину учитељица у Шашинци и по учитељица у Старој Паланци, где је као такова и окончала свој, трудни, ал заслужни Гдегод је била учитељица стекла је својим ваљаним радом признања и љубави, а у Ст. Паланци и љубави и поштовања, што се оним силним венцима, којама су општива, меен.

том

живот.

показало па

школ. одбор, женска школа, јавие и приватне ученице окитиле мртвачки одар љубљене своје учитељице. За њоме жали супруг новорођено детешце мати и остала својта, жали школа и ученице, коме је верно елужила, и заслужила је; да јој и ми целивамо крет и да јој кажено ; бог да ти душу опрости!

т Христина Дебељачка рођ. Чокић. Стиж:; нам из Срп. Бечеја тужна веет, да се тамо 28 новембра пр. г. упокојила врена Српкиња, добра мати, вредна и примерна домаћица ·Христина Дебељачка рођ. Чокића, која је на свом материнеком крилу однеговала честита и ваљана сина, председника ерп. православне црквене ошштине ст. бечејске и посланика ет. бечејеког среза г. Исидора Дебељачког. Вечан јој спомен међу другима !

поштоване и

општина, а жали и народ,

ОДГОВОРИ.

Вукосави у месту. Жао нам је, што нисте означили од кога је прича, овако нисмо могли примити, За 2. број нема већ важности, па молимо, да нам јавите, шта ћемо 6 њом. ;

Марији у месту. Не оправдано сумњичете у пе. креност и добру намеру. Да се отворено кажете и Ви лнп Вукосава, ми би споразумно ствари више помогли, тим пре, што смо у месту. — Нисмо ми оно штете ради навели него споразума ради; а у нашу сталност ва чување уредничких тајни, не треба да сумњате,

Гђици К. Ц. у Чачку. Хвала вам па труду! Паштићемо се, да одржимо лист на истој висини и да га још подигнемо на више.

Гђици Ј. М. у Сенти, Примилисмо 15 Ф; претплате. Хвала Вам на труду.

Књижари М М. Лукића Крагујевац. Кад емо разгледали лист од 1886. а оно нема 4 броја (2. 3. 4. и 6.), те нисмо могли послати" Вашин двема новим претплатницима .