Женски свет

51 ЖЕНСКИ СВЕТ. 92

бито у собама, где су болесни од зараза лежали или леже — оду кроз уста чак у плућа па у крв; а дишући на нос остану те клице у носу — залепе се за слузи у носу и изађу в њим напоље. За то пазите особито на децу и не дајте им дисати на уста. —

Противу тешког дисања (задаве астме) Данас је све више имлађих људи, који се туже на тешхо дисање, особито идући уза степенице или уз брег. То долази од превише јбла и пића, те претоварена желудца и с тога мање хода и рада, а овим ослабе и плућа; па ко ће да не допадне јачег зла и сасвим да се опрости, нека по трипут на дан стане на отвореном прозору или на пољу на чистом ваздуху, па дигнутих и ухваћених руку изнад главе и испупчених преију, нека што већма предише по неколико минута, —– и још уз то нека ради ову гимна стику раменима: по 80 пута нека дигне рамена Е врату и спусти; ипо 10 пута нека дигне руке изнад главе и спусти; и по 10 пута нека опру“ жене пред собом и укрућене у лактовима руке што јаче натраг баци и опет пред собом састави, Тако чинећи плућа ће се опет оснажити и мало по мало опростити се од оне задаве и загушљивости.

Џиће пива. Код нас јако отима мах несрећни 1ивапски обичај пити пиво, особито пре јела. Од пре се пила ракија, то је било још горе, у толико, што ракија и она најслабија ожеже уста и грло, а највећма желудац, који је још вредљивији него што су и очи. Кад би само још сви, који је пију, могли да виде, како озледе желудац и оне његове ситне и вредљиве жљездице, које су за здравље врло важне, застидили би се сами од себе, какве су будале кад ракију пију. Али су још гори сви, који пиво пију, јер га млого већу гомилу у себе лију, те млого већма се оштете, не само новчано, него и здравствено. Швабе данас толико пиво. пију, да дође на сваку мушку главу на годину, око 300 литара; па нека их стаје литра са 5 ил 6 новчића, то грдну суму новаца пролију кроза се, ти друкче најобразованији људи, а да себе здравствено оштете; а да шта ће бити е нама јадницима, који смо сила већи јунаци на пићу; нас ће попити пиво.

Колико живе људи. Од 10.000 деце рођене на свет не доживи ни 3. ил 4. по 90—100 година; 20—24 по 80—90 година; само 50—60 по 10—80 година, а све друго помре пре. Највише умре првог дана, и прве недеље, и првога ме-

сеца, и прве године па до седме.; најмање мре од 7 па до 17 године, а после опет све више. Старији помру што се не држе како ваља, него преступају правила, о чувању здравља, а најмања деца помру, што се од такових старијих и не роде здрава, као што ваља.

Колико живе људи у средњу руку. Год. 1820, долазило је у Пруској на свакога да живи 217, година. Год. 1880. долазило је на сваког 282/ године 1840. почело је да опада и долазило је на евакога 28. Год. 1850. опао је век на 27'/, а год, 1860. пао је век на 262/, и иде све на мање, а узроци су протуприродно живљене, које све већма узима маха, особито пићем.

УВА ата 0).

Одликовања. _ „Домаћица“ огран женског друштва и његових подружина, донела је списак госпођа Српкиња из Аустро-Угарске, које су одликоване златном и сребрном медаљом Њ. В. Краљице Наталије, а то су ове:

а) златном медаљом одликоване су: Мила Милоша Рајића, Мила Ћорђа Марића и Јустина 0. Поповића из Пеште ; Јулка Радовановићка и

· Софија Јевтићка из Нов. Сада; Емилија Мун-

чићка из В. Бечкерека, Амалија Радакова из Вршца, Јелена Попадић из Бечеја, Савка Ј. Суботића и Мара П. Морфи из Земуна, Марија Мухачевићка п Софија Ивановића из Митровице.

6) сребрном медаљом: Етелка Никошевић. ка из Мола, Ана Крековић и Ана Красић из Гор.-Карловаца, Софија Чакра из Нов. Сада, Авелина Савићка и Марија Ђонлића из В. Беч керека, Мила Неделковића из Вршца и Марија Каракашевића из Мола у Бачкој.

Свесна Американка, Нека удовица у граду Линкену у сев. Америци написала је ово писмо команданту онде налазеће се војске: Господине ! остала сам по несрећи удова, а имам прилично имања, земље и стоке, па ако имате у вашој војсци каква сиромашна, али поштена и вредна човека, које га ћете скоро да пустите кући, молим пошаљите га мени, па ако буде разуман газда и вешт и ваљан раденик и усталац, то сам го• това и поћи за њега, ако се сложимо. Понављајући ову молбу, јесам и т. д.

Немци ти тиво. Год. 1878. попило се у Немца 33 милиуна хектолитара пива, а год. 1885. 48. мелиуна хл, а има их свега 47. милијуна душа, то дође по 90 литара на главу и на годину. Ал кад се узме, да је у, деце, која

„ИН РВ ПРРИНИЗРИЦЕ

ан