Женски свет

93

У

не пију, и 7) жена, које врло мало пију, то долази око 210 литара на мушку главу, ал има предела, као што је Баварија и Саксонека, где се попије сила више, па пређе 300 литара на главу и на годину. То је напредак — за крч маре, а то предстоји и нама, од како емо пошза њима.

Статистика. На целој земљи има 1.421 милијун душа. На Европу долази: 800 милијона на Азију: 800 мил. на Арику: 8300 мил., на Америку 85 мил. и 6 мил. на Аустралију.

На целој земљи дневно умире 97.190, а рађа се 104.800 душа, дакле сваког минута умире 60, а рађа се т0 душа.

У Европи има 587 разних језика, у Азији 937, у Арици 276, а у Америци 1264.

ли

На целој земљи има данас око 800 милијуна незнабожаца 390 милиј. хришћана од којих су 192 мил. католика, 108 мил. протестаната 80 мил. православних и 10 милијуна Јермена, Јакобита и т.д. — 834 мил. Мухамеданаца и 6 милиј. Јевреја.

ЧЕТУ Љу.

Наша добротворна задруга Српкиња Нововаткиња изгубила је течајем Фебруара месеца о. г. своје четир честите и ваљане чланице, а наиме:

7 Александру Стефановићку рођ. Марковићку, супругу нашег уваженог главног тутора Мите Стефановића у њеној 67. години.

+ Александру Саранду рођ. Михајловића у 58. години живота, супругу покојног сиротинског оца новосадске вароши;

+ Софију Јовановића супругу овдашњег

уваженог ципелара Живка Јовановића и

+ Емтилију Јанковића учитељицу ТУ. разр. оси. народ. школе у њеној 33 години живота. На опелу ове покојнице изговорио је опроштајну лепу беседу садруг учитељ Радослав Хорват.

Грађанство и садругарице жале од срца све ове врле покојнице, јер су биле честитеи прве три узорите матере, супруге и пријатељице, а последња ваљана учитељица. Лака им црна земља и дуг спомен међу нама!

+ Милица (Минка) Миловановића рођ. Пешића супруга честитог учитеља ковиљског пре-

минула је 26 јануара о. г. у 26. години живота, свога. Минка је била средиште и покретач ва-

ЖЕНСКИ СВЕТ.

94

сколиког ковиљеког друштвеног живота; евојим пријатељским предусретањем, својим бистрим погледом управљала је, а својим здравим хумором зачињавала друштвени развитак. Беше добра кћи, верна супруга, права сестра, мила снаја и искрена пријатељица. Њу оплакује родбина, цело село и далека околина. Лака јој земља била!

+ Јелена Вукова рођ. Арадска из Сенте, мајка покојне добротворке срп. народ. позоришта Јулијане Ковачевићке упокојила се Фебруара, месеца о г. у својој 99. години живота. Лака јој црна земља била!

НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ.

Невјера приповетка из народног живота написао Сретен Данчић. Издање ерп. књижаре и штампарије Браће М. Поповића у Новоме Саду, 1887. Цена је 20 новч. Садржај : Кућица на бријегу; цвијетна неђеља ; Иван-дан; Сватови и емрт.

Вукова Дјела. Изишла је из штампе прва књига, пјесме јуначке најстарије. Цена 2 динара или 1 Фор. а. вр. Може се добити у свима књижарама. Без ове књиге нетреба да буде ни једна српска кућа, а према величини, цена је врло скромна.

Ђорђе Кастријошић- Скендербег, књига 1. и П. латиницом штампане. У [. књизи је кратак животопис овог јунака, а за тим песме латиницом описују дела овог дивјунака. Цена је свакој књизи по 15 н Издаје књижара Браће М. Поповића у Новоме Саду 1887. Штампарија А, Фукса у Новоме Саду.

„Мала Орбадија“ дечији лист излави у Београду 9 пут месечно, а стаје годишњо 4 дин. или 8. Фор. за стране земље. Предплата се шаље Николи Стојановићу, учитељу код саборне цркве, а писма и рукописи уреднику Д. Ј. Путниковићу учитељу на Врачару. — Изашао је 3. број с овом садржином: Манастир Љубостиња (са еликом). Учитељ и ђаци. Хаџи Продан Глигоријевић. Опрема у школу (песма са сликом) Кенгур (са сликом). Мајдан камена угља (са сликом). Плевље (путопив), Шкоди и чува очи. Белешке. Новости. Коштуњци. Миталице. Ребуси. Пошта.

Одговор 2. Митамлу Валттровићу на његову књижицу „православост у данашњем црквеном живопису у Србији“ од Стевана Тодоровића. Прештампано из „Београдског Дневника“. Београд. Штампарија напредне странке 1887.

Позив на претплату на књигу живот првих насељеника у Аустралији. Ова је књига. преведена с руског, а занимљива је по облику и по садршини. У њој се описују староседиоци Аустралије, њихов живот и занимање. Даље се казује, ко се првиу њој навелио, живот тих првих насељаника, како им је тамо било и чим су се занимали. У њој ће читаоци наћи, поред тога, још војничке хитроси и полицијске препредености. Све ово описује се врло занимљиво и тако живо, да ће потпуно задовољити еве оне, који у књнизи траже поуке и занимљивости. Но још нешто. Она ће занимати и оне, који су ради, да се географски уповнају боље с овим делом света.