Женски свет

167 ЖЕНСКИ СВЕТ. сина 2205

Ема Фелинска, Јелисавета Крашинска, ЈосиФа Пруесјецка, Јосипа Смидјелека, Каролина Потоцка, Марија Иланска, Паулина Краковска, и др. Русису били до пре 200 година у врло тешкоме положају због Татара као и Срби због 'Гурака, па народ, који води очајну борбу за опстанак, слабо мисли на науке и књижевност, ма да ова даје јату снагу за ту борбу, него сва друга средства, за то се данас сви журе, који су заостали. И Хрвати били су у срећнијем полсжају, па и они имају своје славне спписатељке: Аницу Бошковићеву, Ану Видовићеву, Варвару Враловићку, Драгојлу Јарновићеву, Јагоду Брајићеву, Јелену Омучевићеву, Јулијану Гајеву, Марију Димитријевићку, Марију Јамбрашакову Марију Фабковићку, Цвету Зузорићеву, и др. пи ових наших милих сестара имена знаће се, докле год буде било Хрвата и Срба. — ИМ наши суграђани Мађари су у срећнијем положају и имају своју славну Јанку и Ленку Берзевициницу, Стефанију Вол, Терезију Карачоњи, Флору Мајтењи и др., и како данас живо раде, тек од сада ће их бити, које ће својим еписима за цело надмашити своје суседе. Наша браћа Бугари, били су до последњих дана под тешким туреким притиском, па пису могли ни своје синове да боље образују, а на своје ћери нису ни мислили, него тек сада почињу да и ове на више науке дају пу томе их Руси највише помажу, па овде

имамо са особптом хвалом да напоменемо“'

гђу Катицу Каравеловицу, која је написала дивних чланака о васпитању женскиња, превела онај елавни епглески спис Мил. Стујарта о „Женскињама“, ова сама собом учи младе Бугарке пи подиже у њима понос народни, она је у нашем кобном братском рату била прва п права мајка свију рањених јунака Срба као и Бугара; али је и васпитана у царскоме заводу за благородну децу у Москви, и биће ономе заводу довек па славу, јер је по оном упутству заузета из дубине душе за просветом свога народа, п дао би Бог, да се хиљаде и нама и браћи Бугарима таке дивне и честите жене, које ће умети и братску љубав као светињу очувати пи бити праве унуке св. Саве српског п ње-

говога милог друга краља Асена тог предка великога Симеона бугарског.“)

Најпосле пма још да споменемо, како данас има и крунисаних глава славних списатељица. Међу овима је најславнија данас романска краљица Јелисавета позната целом образованом свету под именом Карљен Силва; написала је дивних песама, скупила опе дивне романске пелешке приче, превела је млоге народне песме романеске на немачки и Француски, основала је млоге добротворне задруге код Романа, али што још више вреди за просвету романског народа, то је ово: кад је прошле год. прегледала вишу девој. школу у својој престоници у Букурешту, па нашла недовољан успех из књижевности, почела је боље ученице себи у двор да призивље, па их је одушевљавала п сама им лекције давала, а кад се то другима учинило жао, узела је еветла краљица ова, па сада свима девојкама у тој вишој девој. школи предаје литературу, и тим улива таки живот у евоје младе Румункиње, да ће то цео народ подићи п већма унапредити, него што би сви њихови научењаци са мушком децом могли. Тек идући нараштаји у тој нашој суседној краљевини умеће да цене, да славеп благоенљају тај велики труд велике краљице своје.

Сад хоће п талијанска краљица песме своје да да печатати у корист свога народа. — Овамо спадају и књижевни труди принцеза и књегиња немачких, 'Амалије Саксонске, 'Герезе Баварске и Марије сестре бившег бугарског књаза Батенберга п сестре јој Јулије. Најновији листови донели су глас, да је и наша Надвојводкиња п мезимица Марија. Валерија написала песму: „Пег јипсе Кћеп,“ коју је превео иу „Глас Црногорца“ изнео наш дични песник Др. Лаза Костић. Овамо спадају п књижевни радови пољеких књегиња Гавриле Пузанип, Луције Гједровцов, Марије Чарторицки и др. руске књагиње Дашков;

#) Молимо да вам се опрости, што млогу нисмо споменули, јер смо пропустили у онај мах, кад емо читали, прибележити имена ва овај попис; ал то ћемо другом приликом надокнадити, а овом приликом молимо евакога брата пи сестру, ко нам може овај попис да понуни, да не пожали труда и нама да пријави. Уједно овим захваљујемо Г. Т, Хаџићу секретару матичином, који нам је у попису слов. и мађар, еписатељица највише помогао. Ур,