Женски свет

169 романске _књагиње Јелене ике- Дора Дистрија. Све ове трудише се и труде

се'у оној светој мисли и жељи, да свака

ЖЕНСКИ СВЕТ.

170

свој народ начини напреднијим и евеснијим, јер само је то задаћа наука и школа п свију учених људи и жена.

(Наставиће се.)

- - прва сте казни

Ја ЋЕМО ВАСПИТАТИ МЛАДЕ ДЕВОЈКЕ КАД СВРШЕ ВИШУ ДЕВ. КОДУ.

очеви, који имају много де54 војака, а уверени о важности горњег озбиљног задатка, изучавају своје девојке, да буду учитељице. Кад сврше такве вишу девојачку школу иду у који приправнички завод, за 2 до 3 године сврше учитељску школу п као девојке од 17—19 година, могу саме себи да заслужују насушни хлебац. Од свију јавних радова, што жепекиње врше, најприроднији је за њих учитељски позив, Па ипах сваки прави отац, који је још и учитељ, те је имао прилике да се упозна изближе са животом учитељица и гуверпаната ваља добро да промотри душевну наклоност и телесну снагу своје кћери, које ће да изучава да буду учитељице пили гувернанте, јер опне имају да невоље, бриге, неприлике и тешке телесне напоре. Тај позив присиљава их, да морају напустити сва остала женска занимања, или тек само узгред ако их могу вршити.

Оне се већином за време учења до своје 19. године већ израдиле — а такви“. је доста велики број — па увену још у најлешпем добу свога девојачког живота. ()збиљније девојке то на брзо осете. Зато најбоље учитељице и најпре подлегну оним напорима. Ја се зато увек од евег срца радујем, кад чујем, да се ова или она учитељица удала, те не мора виле учиттељујући заслуживати свакидањи лебац.

Много је лакше васпитати одрасле девојке, које су даровите. О сама природа показује пут. Има ли девојка дара, да се

изобрази за добру учитељицу-свирачицу, ва учитељицу цртања пили певања, за више науке, родитељи не треба да штеде ни труда ни трошка, како би их за тај посао добро спремили. А може се препоручити и то, да девојке уче, па да буду учитељице за женски рад, или да буду учитељице гилмнасти=

издрже млоге

(Наставак.)

ковања (веџбања телесног). Али свакојако пре него што би који родитељ дао своју кћер да учи ово или оно, ваља да пита за савет припознате стручњаке у тим пословима, у колико ам кћерка има за то дара. Родитељи као родитељи често претерују у оцењивању, те приписују својој деци више дара него што га запста имају. Девојке, које би могле бити иначе добре учитељице-евирачице, учитељице певања и цртања. треба да буду праве виртуоскиње, певачице у концертима и у опери, молерке. Колико ли је било случајева, да је увиђаван стручњак опомињао многе и многе родитеље, да то не чине, да не може бити од сваке девојке одма уметница, да је у-

метништво за себе велика снага, која захтева самосталног стварања. Родитељи се

диве добрим, шта више п средњим копијама, држе их, да су ремек дела; чисто су ван себе од усхићења, кад им кћерка доста добро одевпра које музикално парче, и пуштају, да им Фини, али неувиђавни пријатељи сасвим главу заврну. Колика жалост, кад девојка у својој тежњи доцније наседне, када место очекиваног дивљења јој пожње само псмевање, и мора у срцу своме сама да се једе! Слике маштине, које даровити средњаци стварају о својој будућности, веома су варљиве. Треба много искуства, много горког разуверавања, много душевне , јачине у владању над самим собом, па да их се човек једном ослободи. Зар је један много шта тако искусио!

Све те мало час исприповедане прилике решавају горње главно питање: девојци ваља дати правог занимања, озбиљног посла, зрелог сватања о животу и чувати их, да се с послом не играју.

Узмимо, отац који има више кћери, но ниједна не показује довољно дара, па да би вредно било, да се изображава за какав позив за себе. Додуше, то су девојке