Женски свет

111 ЖЕНСКИ СВЕТ. 112

паметне, можда би и могле положити испит за учитељицу или за другу коју врсту лруштвене зараде; али не показују воље за тај посао, а још им је мање отац вољан, да их да у учитељице или осталим прикладним женским занимањима. Узмимо, такав је човек, какав виши чиновник, богат трговац или имућан економ, како да се у таквим приликама васпитање продужи 2

По мњењу многих увиђавних и паметних људи први је задатак ово: Иди ва тим, да твоја кћерка, кад сврши вили девојачку ШЋОЛЉУ учи % научи као што треба, кувати, пећи, пржишти то кућу водити. Хоћемо ли, да се тај задатак реши као што ваља, треба кћерка за то барем 2—8 године времена, тим ће се уједно и прпвикавати па озбиљан посао.

Алп добро схватимо, тако ће бити само онда, ако се паметно ради.

Хоћемо ли женски свет паметно да васпитамо, морамо га учити и научити, како ће кућу и кујну да води; јер ма колико ко говорио, ипак прави задатак женског етвора. јесте, да буде жена и домаћица. Тако је Бог наредио, и зато девојке ваља тако да васпитамо, како ће моћи свољ правом задатку и, опредељењу поптуно задовољилтит, ако наравно дођу такве прилике за њиг. Шта више, ја држим, да би ваљало све девојке без разлике тако васпитавати, кад изађу из више девојачке школе, па и оне, које се мисле одати којем од пре споменутих задатака науке, вештине и уметности. Наравно за оне, које мисле бити учитељице, боље је да одма из девојачке школе иду у приправнички завод. Што више чекају, више ће заборавити. Га свака девојка, и док се веџба и учи у вођењу куће, има ипак још времена, да се занима са научним пословима пи да понавља оно, што је у школи научила. ЈЛати ли се девојка онда, кад положи испит за учитељицу, да се учи вођењу куће, падаће јој тешко, шта више, држаће, да је и излишно, и има врло мало девојака свршених приправница, које кад су постале учитељице, да се одају изучавању те вештине са правом вољом. Као што је горе споменуто, нови позив обузима сву њихову душу.

У вештини држању п вођењу куће морају се девојке више година и пажљиво

веџбати. У старо време, које у томе смислу заиста смемо и назвати добрим временом, највеће госпође држале су, да је то за њих велика част, да су што вештије у томе послу. Додуше, нису их у школама, већином приватним, гонили и пунили наукама, али су их тим више упућивали, како да што боље науче кувати, пећи и пржити. Данас изгледа, бар по горњим јавним приватним женским заводима, као да се усвојио обратан поступак. Али јето и велика жалост. Зле последице избијају, чим се така једнострано васшштана девојка уда. Има ли млада жена памети и пе стиди се, да тражи савета и упутства код каквих старих искусних госпођа, или код ваљаних куварица, научиће можда после мпогог пробања, како-тако јело зготовити; али „како-тако“ и „добро“, то је велика разлика. На тај начин, сама учећи, па ма имала и најбољу књигу о кувању при руци, никад неће дотерати до опаквог савршенства, до којег су долазиле наше мајке и прамајке. Има ту хиљадама ситница, које ваља да зна, ако хдће јела као што треба да зготови, па да буду у највећој мери и добра и вкусна. Само мало мање или више зачина, дуже или краће држање печења да се пече, јача или слабија ватра, известан и одређен поступак, могу вкус јелу да повећају, али и да га сасвим покваре. Све се то мора учити, али из рана и с великом пажњом. Осим тога пробања кошта то још и много новаца, који би се пначе могао на штогод паметније употребити. Ствар је ово врло озбиљна, озбиљнија него што многи мисли. Многе незгоде у данашњем животу стоје о тим У свези, што многи очеви у подне за ру"кољ не осећају потпуне угодности и радости. "Та данас је живот мушких права ловачка трка. Без прекидања иде тако од јутра до мрака; само брзо, што брже, да се што више уради, да се свачијем захтеву одговори. Кад тај тако напаћени човек не може у подне за столом у кругу своје Фамилије с миром и правим задовољством јести, свакојако онда се мора отуђити од Фамилијарног живота, тражиће, да накнади ту угодносте у гостионици у кругу својит познаника при добром доручку.

Но па добро, запитаће многи отац и мати, како да потнем, па да моју кћерку,