Женски свет

кад сврши вишу девојачку школу, васпитам за добру домаћицу 2 Ево савета, па га добро поелушајте !

Кад кћерка сврши вишу девојачку школу, ваља јој издати овакву наредбу: „Кћери моја, од сутра у име божије устајаћеш сваки дан у 6 сати, па ћеш помагати служавки у спремању соба! Клекни на колена п опај брижљиво и најмање прашине из сваког буџака, гледај, да пе буде нигде паучине, помози служавци: цвеће очистити, канабе и простираче изпрашити, убрисати прапшну са памештаја. Због тога неће ти испасти пп једно зрно бисера из твоје круне. ма да си кћи касвег отменог саветника, каквог богатог трговца. Ти ћеш доцније као сама своја домаћица морати знати, на то треба пазити, па да собе буду као кутије, да сваком буде ту угодно и мило седити. У кујни учи, како се кромппр чисти, како се суди после јела перу, како се стол пре јела поставља, и да су суди у највећем реду и да су врло чисти. Гле! овде је млада куварица заборавила, да обрише доле чинију, која је била на огњишту. Прљава ивица нацртала је црн круг на лепом и као снег белом чаршаву. Пазп, да то не буде! За тим учи како се јело приставља, пре него што се почне пећи п кувати. Учи, како треба месо, салату и зелеп опрати, узми соли колико треба и уошште зачина, колико треба, пази кад се пече или кува на ово или на оно, али што је потребно. Данас ће бити риба. Још су живе. Пре него што их почнеш стругати, запамти, како их ваља заклати. Грехота је стругати их живе. Колико има домаћица, које то не знају ! С оштрим ножем треба забости између глава и ртењаче. Риба је на мах мртва п крв добро одиђе. Учи се, како треба рибу стругати и калати. Тип се можда гадиш > Можда после тога нећеш моћи три дана јести ни меса ни рибег Па ипак ништа ти шкодити неће; четврти дан дође опет здрав апетит и ти еи за читав твој век спасена. Имај увек на уму, да се с послом не ваља играти, да вођење куће ваља научити, изучити. Сад треба пећ кадити, за печење или за колаче. Научи то, јуначки се мучи, љути се, ако ти није испало

ЖЕНСКИ СВЕТ.

174

за руком — ако је н. пр. печење изгорело, а колачи нису буави. — Нико се није мајстор родно; сваки мора бити шегрт, па калфа, па тек онда мајстор; само се труди и памти, па ћеш и ти бити у твоме послу мајсторица,“

Нека ми нико ништа на ово не приговори ! Само на тај начин, можемо своју кћерку васпштати, па да буде ваљана таздарица. Немојмо бпти мекани, ако видимо који пут и сузе, кћерка се тужи, отац иште п сувише. Озбиљност је баш овде сасвим на свом месту. Дете треба да научи, као да га страни васпитавају % спремају за будућност. „Рећгјаћге за кете Неггепјаћге“, вели немачка пословица, па тако треба пи да буде, док се учи нема се кад шалабазати. Што се више неко мучи и савлађује, тим већи доцније успех.

Али та строгост и озбиљност ипак има начина, како да отац и мати покажу своју благост, своју наклоност, своју љубав према својој кћерци. Ваља узети на ум, да у том добу већ се показује воља да се штогод и има, да је њено рођено. Од тако званих школских штедионица, ја се ни чему не надам ; та деца док су у школи, не могу за себе радити и“ не треба да раде. Ко не ради, не треба награде ни да добије, а још мање може се тада штагод уштедити.“) Кћерка, кад је у тим годинама, ради за своју будућност, ради, као да је у туђој кући, код туђина у послу: зато немој је само кадикад похвалити, за тим ободравати, него баш и наградити. „За свако ново јело, кћери моја, кад први пут добро испадне, даћу ти 50 новчића; додније. кроз више година, кадгод је то јело вкусно, добићеш 5 новчића. Новац ћеш однети у штедионицу; кад буде крај године, прорачунај, колико ти је донео ваљан посао. Од тога неће пропасти ни једна потура. Као отац давађу ти јело, обиталиште, одело и остале потребе. Кад свршиш ваљано свој посао, знај да ће бити и забаве, и уживаћеш твоје младе године,“ Чиста радост пак из тога красног времена остаће јој у успомени кроз чиПР у Не елажемо се ег, писцем у овом питању. Ми ћемо доцније покушати да докажемо, да је штедња навика и

да ју као и сваку другу навику ваља што раније, још на дому и у школи одпочети,