Женски свет

269

смо кратковиди, лакоумни п сами себи највећи непријатељи 2 ——

Сви знамо, да је друштво болесно, јер му је темељ болестан. Данашња породица је извор свију грехова. Па где лежи клица болести Морамо је наћи, морамо је. уништити! !

Мало је свести, још мање савести, а најмање љубави при склапању бракова.

ЛАЛЕ О еете

ЖЕНСКИ СВЕТ.

270

У том лежи 310! ..

Како лије кратка п дивна наша ерпска песмица: „није благо ни сребро ни влатто већ је благо што је срцу драго“!

у 7. о гурђ:р Клери 7 Д;

Ту је извор „среће и блаженства !!

Оснујмо породицу на том божанском темељу — и Српство ће процветати !

Стане.

НАУЧЕЊАКИЊЕ И ВЕШТАКИЊЕ У БРАКУ“)

Код Немаца, Француза, Енглеза п других западних народа, где је образованост и код женскиња далеко од нас одмакло, прпметило ве, да су оне женске, што су у науци и вештини стекле лепог гласа п признања, кад се удале, махом су несрећно прошле. Врло је мало њих, које су сретно прошле тако, да се оне као пзузетци сматрају, а правило је, да научењакиње п вештакиње буду несрећле у браку и онамо пре п више, где се удају опет за научењаке и вештаке мужеве. Дошло је дотле, да би саветније било, да се таке женске никад и не удају, бар би наукаи вештина пмала користи, а овако п женске и наука и вештипе пропадају, јер многе су тако несретне бпле, да су великом муком и грдним издирањем и радом морале своје несретнике мужеве да извлаче из дугова па и тавница, у које су евојим лакомисјеним и неваљалим животом запали; неке су спроте тим пи себи главе до_ шли, па је тако е њима п она прибрана наука и она лепа вештина угинула.

Ту појаву код тих женекиња опазили су још стари писци, па нису никад желели, да узму за жену ону, која је учена, а тим поводом је и славни римски сатиричар Марцијал казао: „Јаки дух у слабом телу нешто је непотпуно, ни муж ни жена; невешто за владу и за љубав, дете са оружјем од дива, нешто средње од мудраца ин мајмуна.“

Па шта је узрок тој неприродној појави 2 јер по природи ваљало би, да су образованији уједно п савршенији папи срећнији,

Поглавити је узрок томе, што оваке

#) Из бедежака покојног Др. Ђ. Натошевића,

женскиње занете идејалима својим, науком и вештином, не обраћају довољно пажње, да упозпају срцеи душу будућег садруга свога, него се ласкањем дају лако обратити, па падну тако шака већином онаким бедевијама, који хоће њиховом муком да живе. А велик је узроки у томе, што се оваке женске обично тако забуне п уживе у својој пауци и вештини, да се изгуби и угуши у њих она урођена наклоност за кућу и њене потребе, па падну у немар и пебригу толико, да пренебрегну и мужа и децу и кућу своју. Женске су по својој природи беегљивије и у свачем, па п у науци и вештини, умеју се већом вољом и јачом оданошћу одати него мушки, а у брачном животу, зпа се, може да даде повода свађи и разлазу једно дугме непрешивено у своје време, пли не закрпљена чарапа; а како ће да пази на оваке ситнице и кад ће да доспе п да мпели жена, која је душом п срцем занешена за онај виши свој позив. Џа баш п кад би хтеле, не могу доспети на једну и другу страну, јер наука и вештина толико им времена заузму, да не остаје још пи за кућевне бриге и материнске дужности. 'Го је сасвим природно, јер ни мушки паучењаци и вештаци нису за кућу за породицу и њене потребе заузети; а осим тога п међу њима има чудних светаца, те отуда је и постала пу нашем народу она пееловица: „где су кола мудрости, ту су троја лудости.“ То знају и сами ти мушки мудраци и вештаци, па за то обично и избегавају при женидби опет женске мудрице и вештакиње, него траже пре и слушкиње, него ове.

Но ако таке жене нису биле кадре, да усреће својо мужеве, где су понајвише