Женски свет

339 ЖЕНСКИ. СВЕТ. 340

„Узели су се. Испочетка је био нежан муж, бар опна се издаваше за сретну. Али родитељи њезини сумњаху, нису веровали тој срећи. Но она се пеје никад жалила, та ваљда ипак неје имала повода!

„Тако прође неколико година. Родитељи умреше а и не сеазнадоше. да ли је запста сретно њихове дете. А била им је

јединица, — тако пређе све пмање њихо-

во у руке њезине и њенога мужа.

„Она је имала својих мана, била је самовољна, тврдоглава, али је имала и добро срце. Па са тих својих особина и била је така на с прам родитеља јој. Неје хтела да призна, да је погрешила, што се за овога удала, а неје хтела ни да их жалости и последње дане им горча, казуЈући им своју невољу. Увиђала је, е је све са њезипе кривице те је п хтела све сама да пашта.

_ »А родитељи су добро распитали и истину чули. Он није марио за кућу и домаћи живот. Додворио јој се и узео је — што је богата, да би тим лакше могао подмиривати своје потребе, прошле, садање и будуће.

„Па неје се ни устручавао дуго да јој сг покаже у правој боји својој. 15у

„Али све је још добро било, док су родитељи живели Добро 2! Та бар се могло трпети. Али са родитељима сађе у гроб и њезин добри дух. До тада беху само дани тршње, али од тада дани патње и муке.

„По читаве дане, недеље, неје долазио дома. А кад је дошао, она га неје пи питала, где је био, шта је чинио; опростила би му све и само би га молила, да у будуће више тога не чини. Но он је слабо хајао за њене молбе и немилосрдно би је отискивао од себе.

„Знајући, да је сама крива, она неје имала толико снаге, да стане на пут том начину живота његова.

„Прође и година патњи и мфка. Она се још надала, да ће се он поправити. Та шта је она згрешила богу, да тако век векује2 Ако је и грешила, њезини греси несу толики, да са њих буде осуђена на сав век свој. Он се мора повратити, она још мора бити сретна. (О, ви, дани среће, ала нам лаганим корацима идете у сусрет!

„Једном неје дошао дома ни после неколико дана, ни после неколико недеља. Па прођоше и неколико месеци а њега нема да се кући врне. Али место њега дођоше зли гости, који јој кућу продадоше. ..

»Он је упропастио. Она на то никад није помишљала, она је хтела само њега да поврати. И сувише га је волила, а да би могла помислити, е је кадар и тако шта да учини.

„Брзо је била собом на чисто.

„Камо јој одоше млади дани њезиниг Неје она знала да у њима стече основа себи, који би је одржао и после преварених нада а да не падне у очајање, у молодушје.

„Али је још за времена извукоше из воде и одведоше у градску болницу.

„Пре, мање но десет година, била је најлешта, мед најбогатијима, весело је гледала у будућност, надала се најружичастијој срећи — сад, са покошеним надама, у срцу, без лепоте п без богатства, — 0, та то је често тако кратка века! — без икога свога лежи као УЧПА ЕНИ у болници градској.

„Шта да ти даље причам Свршетак зпаш и сама. Преболила је бољу, предигла се. Живела је, али да може живети, морала је радити. И она је радила и изгледало је као да се свега одрекла. У младости шта је чпнилаг Лицкала сен чешљала, — и ништа више. А сада мора то другима, да ради да живи.

„Да, да, жалосно је то! Она спрота п неје имала великих махна, изгледа бар тако, зар не Била је тврдоглава, мазна, ни помишљала неје да може наићи и друго доба. Па како сад тешко мора све то да каје! Мпоге имају и већих грехова, па ипак их мимопђе несрећа, сретне су. Ал ко би зпао шта носи дан, шта-ли ноћг Да-ли ћемо бити у даљем животу још сретне или ћемо пасти у нееређу 2 Али учимо свет познавати, то ће нам бити јак штит, што ће многе беде од нас одбијати. Док смо лепи, док смо млади, па још и богати просипају се пред нас многе ласкаве речи, многи мамац, што нас може и у пропаст одмамити. Неискусни, непоучени нерасудни лако се дамо зача-