Женски свет

ПНЕ И а ата и аЉИ

333 ЖЕНСКИ СВЕТ. 334

о друштвима на истоку, затим о Грцима Римљанима и т. д. Како ли славно и моћно беше свако поједино ! - - И у тим друштвима било је племенити срдаца, ведики умова; а тако исто и људи без ерца пи душе, као и дагас. Било је богаташа и сиромака; грамзљиви и задовољни; сретни, бедни и невољни. И онда се љубило, веровало и надало,а исто је сунце сјало. које и нама. Страсти су владале, лаж се башкарила, а врлина крила. — На врхунцу силе и величине силни Египћанин, Перзијанац, Грк па Римљанин валда ни сањао није, каква га судба чека. — И све је прошло —- све је пропало. Све силеин богатства, све лепоте, сјаји дивни споменици — уништени су, пропали су заједно са друштвом. Сад им само спомен живи међу живима!! -- Па зашто су пропалир — Чим су грешном руком порушили услове опстанка свог, сами су себи ископали гроб. =— Та судба чека и данашње друштво. „Јадни људи чим се поносите“ ! ! Шта си човече малени !

'И тај малени створ не мирује; тражи истину. Испштује, дал је случајно постао, пл живот његов има узвишене цели; испитује душевне појаве, тражи душу да је ошша; па кад му се измакне вели: „нема душе“! И тај малени створ не може да поднесе неизвеснот, сумњу слутњу; већ је готов одбацити једино благо, које га Богу диже — веру, само за то, што се Бог није претставио и своје подворење учинио — њему — земаљском богу.

Има л кога, ко се није запитао: верујеш ли заиста у све, што су ти за детињства у невину душу улили ; да л је све то истина, ил грозна обмана 2 Ако је ис-

тина — што сви неверују; ако обмана — што нас варају 2 Зар лаж да спасе човечанство“ 2! — А унутарњи глас одјекне:

„Веруј, вера ће те спасти“ ! !

И то се тако понавља од оног времена, како је човечанство почело сумњати, мислити, испитивати; ал се истина досад ииком није открила, нити ће се кадгод открити. — Колко пута човек клоне, не може даље да мисли, а тако је рад да дозна тајну. Запливао у море, а нигди обале. 'Гако тај малени створ никад није

мировао пити ће мировати. Увек ће затим тежити, да дозна истину. — И гле! кад већ мисли да се узнео до највеће висине; кад мисли да треба само завесу да здере па, да дозна истину: пада у прашину пред лицем божим и први пут се свесно помоли Богу. —

Па како сваћа позив свој и мету свог живота тај малени створг — У том питању никако да се сложе људи. Сваки на свој начин тумачи и по том и дела у свом животу. Ко ће набројати разне назорер — У историји видимо епикурејца, где тоне у мору телесног уживања; видимо св. Јована, где живи у пустињи, где једе скакавце и одева се кожом од дивљачи; Дио: гена, па озбиљног и строгог стојичара; видимо тврдицу Кпр-Јању и бездушног каишара Шајлока; видимо калуђере и обичне луде, који баш и не лупају млого о том главу, зашто су управо на овој земљи. Највише их је тврдица — бездушни кајишара. У главном пак сваки тежи, да дође што лакше до богатетва. Они услови, без који друштво не може постојати, делом су порушени ил се сваким даном све већма руше — а последице су непзбежне. Тако је данашње стање; а видили смо из историје, како су прешла некад силна и елавна друштва. — Ал тешимо се тим, да има и против пропасти лека. Друштво не мора пропасти, ако сами себе не упропастимо. — Утопљеник се вата и за сламку и нада се спасењу. Зар ми више да се не надамог —

Историја нам јасно и разумљиво разлаже законе, по којима се човечанство развија. Упознаје нас са условима трајног напретка и усавршавања, а тако исто и са узроцима пропасти. Видимо у историји уједно и живе примере, необориме доказе. А што је најглавније доказаће нам: да се човечанство крај сви зала усавр-

· шава. — Ако једно друштво са рођена

греха и пропадне, ту је већ друго да продужи започето дело. а поједина друшта за себе још нису човечанство! Тако видимо Перзију на врхунцу славе, Грчку у зачетку а о Римљанима још ни спомена. После неколко векова Перзија, на ивици пропасти, Грчка на врхунцу, а Римска држава у зачетку. Још доцније