Женски свет
13 ЖЕНСКИ СВЕТ. 14
—————————ШШ—————
рално и материјално пропале. Истина, да овој пропасти њиховој има више узрока, али и васпитавање њихово у туђинском духу за цело да не стоји на последњем месту. Да су они однеговани у чисто српском духу, они бише доцније били задовољни са својим положајем у српском народу; али, настрано васпитани, са свим несрпским начином, бише они изгубљени за српеки народ, прибише се уз други већи народ, где несу наилазили на толико уважавање, какво су они желили, и старали су се, да расипањем постану што припознатији, те онако и видимо, где се скоро са свим похарчише све веће имовине српске. А чим пропадоше ти наши несрпски Срби материјално, пропадоше уједно и морално, јер за младости несу били спремни и за непогоде у животу; околина њихова најмање је лупала главу о томе, шта ће бити доцније од тих људи, ако им усахну 60гати новчани извори. Но, еве да су сеп не знам како трудили око њих, да их потпунце спреме за живот, ипак не бише таким васпитавањем, странског и туђинског духа успели у томе, јер тако васпитавање нема основа.
Основа травом васиитавању може бити само матерњи језик. Ко не зна добро свој матерњи језик, неће никада научити ни који туђ језик онако као што би требало. Знаће из понеког туђег језика штрбецати више или мање, али ће то бити далеко од доброг и потпуног знања и познавања дотичног језика. Једино чистим матерњим језиком може се у деце одређено и јасно развијати моћ мишљења и расуђивања, и само она деца, која су од најмлађег доба живота свога васпитавана у чисто народном духу и једино матерњим језиком, моћи ће позније бити вели ки људи, ако им уз то и друге повољне прилике буду на руци. Матерњи језик је основа п свима знањима, наукама и вештинама. Само са његова постоља могу у појединим народима ускренути генији и таленти. А да је то баш заиста тако, можемо се уверити и из културне повеснице наше. Док толико коло наших негдашњих ватрених присташа „славено-ербског“ начина писања не мога да нам даде ни једног генија дотле одмах први покрет
за чисти народни језик даде нам читав ред великана: Вука, Даничића, Бранка идр.
Држим да би сувишно било, да и на даље истичем велику важност матерњега језика, јер ће се она јасно моћи видети и из овога, што сам до сад споменуо. Те због тога и опет мећем на срце српским матерама, да са свим силама својим негују српски језик у породичним домовима својим, да га што већма утврђују и шире међу децом својом, јер само ћеон, као матерњи језик наших Српчића, бити кадар, да као здрава п снажна основа одржи на себи и највећу зграду науке, што ће је млађани синови и кћери ерпских мајака да прибирају по вишим школама и заводима, и само ће он бити кадар, да умно високо подигне омладину нашу, да се сав народ може поносити и њоме и српским матерама, које су биле кадре, да толико утврде народни наш језик у подмлатку нашем и свом, да овај може посредством њега јасно да сазна и распозна сав широки евет,и све оно што у њему бива.
Као што се дакле, види, матерњи језик има веома велик значај као основа домаћег васпитавања и доцније школске наставе. И, у колико га Српкиње матере буду родољубивије и савесније неговале и шириле међу децом својом, у толико ће српски народ стицати све више и више својих чисто народних великана.
Но, колико год користе српске матере тим неговањем народног језика своме подмлатку, толико исто користе тиме и самом народу нашем. Али сам језик за себе још не ће имати користи по народ, ако се не буде уза њ' и дух српски усађивао у Српчиће. Ма који језик без народног духа то је то исто, што и човечје тело без душе, дакле као мртво слово на хартији, кад му нико не даје гласом живота. Због тога поново морам нагласити, да српске матере треба да у својој деци пробуђују и утврђују и српски дух, а то ће моћи постићи народним умотворинама п нашим лепим народним обичајима. Далеко бих заишао, кад бих узео да изређам све те обичаје, те с тога се и не упуштам у то, уверен, да их српске матере добро знају. Само некојом приликом не треба да их