Женски свет

15 _ ЖЕНСКИ СВЕТ. 16

изостављају, а одржавајући их треба уједно и да децу своју потпуно упознају с њима.

Савесним н родољубивим неговањем и ширењем српскога језика, српскога духа и српских обичаја пзоштриће српске матере код народног подмлатка наше народне особине, пи онда не треба да се бојимо ни највећих туђинских навала, јер ће се оне одбијати од чистих ерпеких груди као таласи од тврдих стена. А кад би српске матере дан-ноћ, на свакоме кораку своме овако српски васпитавале подмладак свој, онда би била обезбеђена и ујемчена будућност српскога народа за вечита времена.

Дакле, као што се из досада реченога јасно види, сва будућност српскога народа и сва одбрана наша против противничких напалаја на име и језик српски етоји, сред ови“ тешких прилика, једино у рукама српских матера. До њих стоји и то, да сваки паш породичнн дом буде чисто

_ српско гњездо, из којег ће да улећу у свет само прави српски тићи. Но не могу

да пропустим, а да овде још и то не нагласим, да српске мајке бодро чувају те наше малене тиће од улетања у туђа гњезда, а то су: страна забавишта и страни заводи. Та туђинска гњезда могла би покварити сав њихов рад, она би могла од тих наших младих соколића створити доцније црне гавранове, којима би Српство и будућност његова била последња брига.

Те за то оканите се, матере српске, васпитавања деце своје по овим местима, јер она ни најмање несу кадра да умно подижу ваш и народни подмладак, него обично збркају и поруше и сву ону основу ума и духа детиња, што им је родитељски дом дао. А да та деца, која се неговала по тим туђинеским забавиштима и заводима најмање маре за народ евој, за то већ имамо стотинама доказа Завршујући ове редове, не могу, а

да овде не наведем још и ону жељу, што испуњава срце сваког правог Србина; а то је та, да српске матере што више мисле о срећи и будућности српској. Па, ако се испуни ова српска жеља, те српске матере почну е одушевљењем, и родољубљем да мисле о ономе, што би нас могло сачувати од пронасти, онда не треба да стрепимо ни од највећих туђинских навала ; јер:

„— силна мисао људска,

Кад је љубав загрејава,

Може гробље да оживи,

И да прошлост васкршава“ вели Војислав Илић, наш иначе сувише нежни песник. Ту мисли на љубав у опће. А колико би тек била кадра да учини, мисао, што повире из материнске љубави наших Српкиња матера, кад се зна, да је материнска љубав најчвршћа 2

Српске матере, покажите нам то! Љ. Л.

о несај-еснви У Дени

ПРИЈАТЕЉСКА ПИСМА.

И. (ПТред игранку) 05 ц. ХИ. 80 1200 - пшете ми, госпо, да је Милица већ >“ велика, и да ћете је ове године водити на игранке. — Радујем се е Вама Миличину напретку, а умереном игрању нисам се никада противио. И то је једна радост младога века, а прва младост је као неки сан, кога човек мора одепавати. Пробуди ли се прерано онда су му зрелије године буновне, као оно дан после непроепаване ноћи ... Цела је истина што се вели да „Нема рода без цвета,“ Кога збиља живота још у младо-

Бваваце

: Права]

сти стигне, тај свене као оно заметак у цвету, кад га прерана припека опари. „Пеп Јасепаозеп сеђпеће Фе Маппћеј.“

Него опет опет! — То „опет“ тиче се Вас, драга госпо, и хоће да Вам каже, како и тај лепи сан мора пмати свога анђела хранитеља. Родитељ треба да бди и пази док му дете младачке снове снева; док за шареним еликама своје сановне маште лута ... Добри родитељи то и чине, али гдекада без успеха. Често, врло често спотакне се сва њихова мудрост баш о оно, што их у томе води: о најплеменитији осећај; — о родитељску љубав и милост, Та колизија срца и ра-