Женски свет

и

Пт

55 ЖЕНСКИ СВЕТ. 36

спада овамо, нит је наш задатак, да те прилике овде расправљамо; али кад се узме, да смо са тих немилих околности и на просветном пољу застали и да су нам већ сви суседи испредњачили у том, онда се тек види, како нам је судба тешка и с каквим големим неприликама и тешкоћама имамо да се боримо, тек да се одржимо, а камо ли да напредујемо. Наше ће матере поњати то наше јадно стање, које нам задаје тако велике бриге, да већ не знамо куда и на кога да се обратимо за помоћ. Ми смо о томе млого и дуго мислили, па не можемо данас да нађемо ни јачег ни бољег ослонца за ово наше јадно стање, него што су наше матере; оне нас могу сад спасти п извући из овог мучног доба. А знате како7

Да спремају својим добрим васпитањем и узорним примерима бољи нараштај; својим домаћим радом, својом пажњом и разумном штедњом да унапређују кућу и домаћу привреду с једне, а склањањем својих мужева, браће и одрасле деце на попуштање у међусобним зађевицама с друге стране.

Матере наше могу и па једној и на другој страни млого помоћи Историја нам пружа више примера, где су матере и сеје измиривале и таложиле најраспаљеније мушке страсти, а од деце своје стварале узор-карактере и примерне родољубе. Па и наша историја износи нам велик број светлих примера женског пожртвовања и женског рада за народну корист и његов моралан и материјалан напредак. Готово би се могло рећи. да су нас једино наше матере провеле кроз вековне патње и неудаће. Наш је народ под тешким ударцима душманским често до очајања долазио, а матере су га храбриле и одушевљавале пи пуниле животним духом свога имена, језика и-вере.

И данас су дошла тешка времена за нав, и данас је нужно, да се приберемо, па да се прихватимо сви слошке, да се само очувамо у животу и духу своме.

Сад нас истина не конаби душманска сабља, ал нас гони и сатире туђа култура, која нас сваким даном све више стеже и у своје јато одвлачи. Културна је сила јача и опаснија од Физичне, јер се

пружа у шећеру, ослађено; а кад се она даје мање образованом народу, а он ју као и дете, — што иде за шећером и слаткишем, куд ти хоћеш, — мрима радо и не слутећи да му тај слаткиш може и стомак живота пореметити и отупити укус за своју природну и здраву народну храну.

Од свију културних покушаја, што су на наш народ овамо наилазили и наилазе најопаснији је онај, што нам се сад подвлачи у облику туђих малодечијих школа, тако званих забавишта.

Ми смо у лањеким бројевима нашега листа објаснили нашим матерама, какве су то школице, те није нужно, да овде сад понављамо оно. Ал толико напомињемо, да су то школице за децу од 3.—6. године, дакле за доба, кад је душа и срце детиње најмекше и кад се сваки спољни утисак најлакше и најдубље може урезати; а познато вам је, да се они знаци, што се у младу кору зарежу не изгладе ни у најдубљој старости

Те школице имају дакле знатна уплива на развитак и потоњи душевни живот деце, јер у каквом кругу, под каквим околностима проведу деца ово најраније детињство, такав ће значај понети ну свој доцнији зрео век.

Ове школице су нова установа, нема, тек 30—40 година како су поникле, па су у образованом свету тако брзо распрострањене, да је данас ретко наћи у оним горњим европеким крајевима варошице и села, где оне својом топлотом не загревају душе оне мале дечице. Па и код нас се почеле ширити. Ево већ две године, како је сомборека црквена општина посадила један стручак у својој просветној башти, који је мирисом својим вадахнуо п молеку политичну општину и „Просветну задругу Српкиња“ у Ст. Бечеју; а спремају се да посаде у своме дому оваке школице и новосадска, вел.-ки: киндска, вел.-бечкеречка, сентомашка па и остале наше добротворне задруге Српкиња с ове стране. Браћа Хрвати имају већ од више година оваку угледну школицу у Загребу, а и краљевска ерп. влада преко спремна је, да изашље на изучавање ове струке једну своју питомицу, па да се п тамо отпочне из најнижег де-