Женски свет

5' ЖЕНСКИ СВЕТ. 98

тинства радити на систематичном васпитном позиву нашег подмлатка.

Ни браћа Мађари пе стоје у овом скрштених руку; они раде живо, а почели су много пре нас подизати ове школице поглавито у оним крајевима, где им је народ измешан се другим народностима, те тим знатно с једне стране снаже свој дух, а с друге упливишу и на остале народе, да пружају њима своју децу, па да се ту у колу њиховог просветног рада напајају њиховим духом и животом По себи се разуме, да ће наша деца у таким школама, још у првој младости својој присвојити брзо и лако њихов језик, њихов дух, па боме и веру, јер ту се све то пружа у игри и приповетци, што је овакој деци најприступачније.

Мађари имају и своју средишну женску задругу у Будимпешти, која шири идеју о тим школицама и потпомаже великим новчаним средствима подизање тих школица. И сама влада, па п друга хумана друштва њихова иду наруку, да се ове школице мложе. У торонталској жупанији, где немају ни четвртину свога мађарског становништва, подигли су десет оваких школица; а најновија жупанијска скупштина — која се прошлог јануара месеца држала у В. Бечкереку као главној жупанијској вароши приликом свечаног отварања и освећења нове жупанујске заграде, — решила је, да се има приволети свака ошштина у тој жупанији, —

где је око 250.000 нашег народа, — да о евом трошку у течају идућих 10 година имају подићи оваке мало дечије школе. Ако се тај закључак изведе у чисто васпитном смеру т. ј. у опом језику и духу, којем припада већина општинског становништва: онда су нас задужизи ве: чном хвалом заступници те жупаније и њен поглавица; ал ако се изведе у духу и смеру, који се проширио тамо п у средњим заводима, што су основани чистом српеком крајцаром, онда је по нас пи наш живаљ тамо велика опасност и ми за то у напред опомињемо наше матере и чинимо их пажљивима, да на ову околност бодро пазеи да своју децу а нашу будућност чувају од туђинске заразе свим жаром свога великог родољубља. Опе могу ту помоћи. на два начина, или да саме васпитавају своју малу децу по упутству књиге Др. В. Бакића, „Поука о васпитању деце“, која је изишла у књижари. Миливоја Каракашевића у Сомбору, а награђена је од „Матице Српске,“ или да се удружују баш ли ове цели ради, па да подижу оваке школице у своме кругу и у своме духу и језику. Ми то очекујемо, ми се уздамо у наше матере, јер оне су нам кроз све тешке дане знале очувати наше име, наш језик, наше обичаје, нашу свету православну веру, наш цео народни живот, па за то и сад полажемо у њих еву наду и велимо, да су наше матере, — наше велико поуздање !

ПРИЈАТЕЉСКА ПИСМА.

Ш. (После игранке.) пе 30], 284. идите да сам ја добар пророк, драга госпо! Ви истина кријете, да сам погодио, али се ипак по гдегде и сами издајете. Истина је дакле, да је врло ретка мати с толико снаге, да у свакој прилици савлада своју материнску љубав, а у праву корист свога детета. Ретка је и у других народа, а у нас већ тако, да је не можемо управо ни наћи, Нико. не уме волети своје дете таком милошћу као Српкиња; ваљда ни у

којем народу није тако чврста веза између кћери и матере као у нас; нико може бити —- неће тако бранити или ожалити своје дете као наша мати; али ваљда нигде не чине матере толико погрешака против ереће пи напретка свога порода као наше... Као да та љубав та милост њихова није права, ал опет тако интезивна, да им завлада целом душом, па неда маха ни мисли, ни разлогу,

Ја сам нерадо и са страхом изрекао ово горко искуство, ал кад га већ Ви нисте умели опроврћи, онда ће јамачно бити основано. Кад је већи Вас та материн-