Женски свет

45

ИЗ ПРОСВЕТЕ.

Крајцарско друштво у Загребу. Српкиње Загребкиње и то: Јела Поповић, Јулија Орешковић, Паулина С. Торбица, Паулина Г. Матејевић, Катица Јовановић и Даница Петковићева, заверили се, још лане, да ће за добротворне цели штедити сваки дан по новчић (крајцару) и тако су од своје заштеде од прошле 1887. г. скупиле своту од 21 Ф. 90 н. и предале уредништву „Србобрана“ е молбом, да ју преда загребачкој срп. православној цркв. општини као први прилог за оснивање Фонда за загребачку српску вероисповедну основну народ. школу. "Слава таким Српкињама!

Хрватски учитељеки дом у Загребу. Изашао је печатан исказ о.приносима за. градњу хрват. учитељ. дома. По том исказу изјавило је 1090 учитеља и учитељица да ће приложити своту од 25.998 Фор. 80. новч. а од тога уплатили су већ 8217 Фор. 30 новч. што је донело интереса 828 Фор. 89. новч. Госпојинеки одбори у Загребу и другим местима скупили су 2764 Фор. 12 н. Од продатих ерећака утекло је чистих 13.946 Ф. 50 н. Свега у готовом новцу 26.251 . 81. н. Трошак изпоси: 3062 Ф. 717. н. те прео стаје готовине: 23.189 Ф. 04. н. Кад се овоме дода 17.182 Ф. 50 н. што је обречено и 20.000 2. — од „учетељске задруге“, даље 10.000 Ф. од „хрв. пед. књиж. збора“, онда се показује укупна свота за градњу хрв. учит. дома од 17.971 Ф. 54 н, — врло краено !

Мухамеданкиње у Петрограду. У тој престоници руској живи доста знатан број Мухамеданаца, који су тамо дошли из разних крајева азијатеке Русије. Те Мухамеданкиње саставиле су не давно тамо своју женску добротворну задругу, која на руском језику издаје свој задружни лиет, коме је задатак, да обучава и просвећује буле и девојке о томе, како се кућа кући, деца васпитавају а доноси белешке о светским важнијим догађајима из женског друштва,

ЗА ДОМАЋИЦЕ.

Брашно ваљано да познаш. Отисни га у руку, па онда стави на сто, ако остане стиснуто, не ваља. Можеш га и овако познати. Баци брашно на глатку ствар, ако одатле одпада као

ЖЕНСКИ СВЕТ.

прашина, ваљано је И по боји се познаје.

не ваља, ако се лепи за ту ствар, Ако је бело, па се прелива у жућкасто, добро је, ако иде у модрикасто, не ваља.

Нишадор у кући. Мало нишадора у кречну воду бачено. начини је меком, па и за прање кошуља и за заливање цвећа нема боље; том водом пере се и бојадисано (Фарбано) рубље боље него другом водом

Сирће од љусака воћних. Окупи све љуске и семењаке од јабука и т. д. у један лонац ил суд и поли то кључалом водом, да огрезне у њој. Тако додаји љуске и семењаке и кључале воде док не буде лонац ил суд онај пун. Кад се напуни, покри крпом и држи на сунцу ил топлом огњишту иза 6—8 недеља имаћеш најизвреније сирће.

Прље од стеврина оперу се јаким спиритом ва сваке хаљине.

Шрље од креча, као и од цеђа на платну опери сирћетом помешаним « водом, а на вуни и свили лимуном е водом мешаним.

Прље од пива и кафе ваља одмах опрати у чистој води или посути кристалисаном содом, па онда опрати.

Аљине кожне од мољада. да сачуваш. Поспи ситно стучоне галице, али добро осушене али тако, да кроз до коже дође.

ЗАРАД ЗДРАВЉА.

Кожа одојчади и мале деце врло је нежна, па часом оболи. То ее види и при најобичнијим приликама н. пр. кад деца јесу кисела купуса. Кисео купус разједе их око уста, те кожа поцрвени, а гдекада се и опришти и разрањава. Одојчад су још нежнија. Њиховој кожи на лицу може тшкодити јара од ватре или лампе, ветар, хладна вода, јака припека и свака ма и мања драж. То особито вреди за одојчад ако су једри, пунокрвни и од себе румена. Често и руса' или „Фирцигер“ долази отуда.

Ко носи тесне подвезице, има хладне ноге. Трудне жене треба да их се чувају. У њих је и онако опток крви у ногама успорен, па ако још крвне путеве подвезицама загате, онда је болест готова. Жиле на ногама набрекну; по листу и око цеванице учине ве неке модре квр-