Женски свет

41 ЖЕНСКИ СВЕТ. 48

ге, и кад то потраје, хоће и да се нога разрањави. И жене, које много стоје (праље) или ходе, ваља да не стежу подвезице.

Свак' најмирније спава, кад му је глава на више, а тело на ниже. Најбоље је покрити се до главе, зими топлим, а лети лаким покривачем. Ко се научио, да су му руке ван јоргана, може ласно озепсти, а ко се покрива преко носа дише покварен ваздух. Чим се легне, ваља се опружити, а најслађе се спава на узнак. да то треба децу још од малена навикавати, да се у постељу одмах опружају, и да увек на узник леже, где то никако не иде, увек је боље, лећи на десну страну. С десне стране је најтежи орган у трбуху — јетра или црна џигерица — па кад се тако легне навали се тај орган на ребра, те пе тишти друге делове. Ко лежи на левој страни, оном притискује црна џигерица желудац, па му не да слободно варити, и сварено у црева преливати

Дустабане. Ко има дустабане (РЈаф а) нека не иде бос или у папучама, јер ће му све горе бити. Чим устане ваља да се обује. Обућа нека му је. таман уз ногу, и нека има повисоке и. пошироке петице (штикле). Ако га почне бо лети око чланкова, ваља да болеесну ногу сваки дан стеже тракама од Фланела или платна, како се неће размицати,

Мидери и стеге. Ови лекари су против стезања мидерима, а имају право. Ко стеже прса и пас, тешко дише и слабо храну вари. Стезањем се и опток крви поремети, па отуда долази мука и несвестипа., Још више шкоди јако стезање сукања. Проф. Петенкофер у Минхену доказује, да црна џигерица (јетра) женскиње не пати толико од мидера, колико од јако стегнутих сукања Одмах до Минхена има једно село Дахау — где су сами баварски тежаци — и где се и незна за мидер, па баш женскиње из тога села болују и умиру од дрне џигерице. Секцијом је доказано, да стезање сукања начини читаву бразду у црној џигерици, па да је то узрок боловању и умирању. Сељанка носи по неколико сукања једну врх друге, па да се до: бро држе, стегне их око паса колнко може.

"се. све православне цркве, све српске школе, све

РА УН.

Др. Милан Јовановић Батут наш поштовани сарадник потврђен је од краља српског Милана за редовног професора јавне хигијена на београдској великој школи. Честитамо ономе братском народу, што добија тако одличну и научну снагу, а њему желимо, да затече тамо онако искрен и мио круг пријатеља, као што га у нас оставља. Сретно му било! Х

Ленка Хаџићева наша одлична глумица ивишла је последњи пут на позорници 29. децембра пр. г. и опростила се од публике српске. Том приликом даривале су је неколицина новосадских госпођа са златним сатом и ланцем, гђа Марија Ђ. Поповића скупоценим зборником, а чланови позоришне дружине лепим венцем.

Св. савека прослава. (в. Сава је најчистија и најлешша успомена из наше прошлости. Ово светитељско име лебди нам најузвишеније пред умним очима и о његовом дану напаја нам се душа и срце најплеменитијим мислима. То се опажа на општој радости, што се тога дана излива из срдаца мушких и женских, старих и младих по свима крајевима нашег народа у беседама, песмама, декламацијама и наздравицама, које се приређују и у којима се одаје славан спомен томе првом просветитељу и учитељу ерпском. У то коло прославе светитељске ухватиле

православне општине, сви просветни заводи наши, па тако је и Нови Сад прославио тај свети дан у црквама евојим, у ерп. вел. гимназији и „Матици Српској“. У гимназији је у лепом гдбвору изнео живот и значај светитељев ученик УШ. разреда Бранко Станојевић, а за њим у поучном говору професор Андрија М. Матић преглед васпитних смерова и принципа у најстаријих образованих народа до наших чисто хришћанских и човечанских тежња. За тим се прочитала имена приложника на ту гимназију и ученици отпевали „Ускликнимо“. После подне у 4 часа била је свечана седница књижевног оделења „Матпце Српеке“ где је био присутан и леп број мушких и женских грађана наших. У

тој седници је члан књижевног одељења А. Варађанин говорио у спомен скоро-преминулом председнику „Матице Српске“ и препородиоцу народне школе и њене наставе др. Ђорђу Натошевићу. У вече тога дана приредили су ученици срп. вел. гимназије лепу „беседу с игранком“ у корист својим сиромашним ученицима,

Научи се истина на то, ал касније скупо плати ту навику.“) Др. М. Ј. Б.

; #) Читамо у најновијим немачким листовима, да је | берлинско друштво за неговање болесника поднело зеКЕ маљеском сабору предлог с молбом, да се удари порез на мидесре (корзете), Ово су већ крајне мере против те неприродне стеге. Уред.