Женски свет

ПЦ

49 ЖЕНСКИ СВЕТ. 50

која је око 1000 Фор. чисте хасне принела тим ученицима.

„Жан“, тако се зове једно велико, пространо празно земљиште преко пута од срп. основне и више девојачке школе у Новоме Саду, што је новосадско вар. представништво поклонило, а високо кр. угар. министарство одобрило, да се ту подигне нова зграда српског народног позоришта. Тај глас ће за цело обрадовати сваку нашу Српкињу, те га за то овде и бележимо. Напомињемо, да је прошле године баш уз тај плац купила добротворна задруга Српкиња Новосаткиња лепу двокатну кућу за ево. је цели.

Највећа добротворка. 8. децембра пр. г. по нов. кал. умрла је у Паризу гђа Босика, до сад највећа добротворка на свету. Она је била у младо доба сирота девојка, ранила се трговачким подузећима. Упозна се са књиговођом Бошком, опет сиротим човеком и узму се. Живели су красно и задовољно и бог их благослови једним сином, који им премину у цвету своје

"младости. Радили су обоје, и као подузетници

и ваљани трговци отворе они 1867. г. у Паризу Јевтину пијацу“ (Воп Магсће'), један базар, где је могао сваки набавити себи све што му треба, да се одене од главе до пете. Та им радња тако пође од руке и с таким напретком, да су за кратко време купили 4 велике куће и напунили све еспапом. У радњи тој имало је посла до 4000 раденика У највећем јеку рада тог, умре јој, пре неколико година муж, а она продужи сама ту огромну радњу и тако је умела удесити, да је посао ишао још тачније, сигурније и брже, јер је из саме радње узела најбоље и најобразованије раденике, па је с њима створила капитал од 20 милијуна Франака (они су дали 1', милијуна, а она 12'/ мил.) по коме се размеру после и хасна делила. У радњи њеној имала је она за своје раденике, школе, читаонице, кафане, музику, купатило, пензиони Фонд и сваке друге удобности. Они су еви били као деца њена, па се и старила за њих и после своје смрти.

Она је све своје имање од 20 милијуна Франака оставила својим раденицима. Ко је код ње тек један дан у радњи пробавио добио је по смрти њеној најмање 100 Франака на поклон, Ко више, тај више добио. Они, који су 5 година цровели по 10.000 Франака, а они по 10 година по 100.000 Франака ит. од. Пензионом Фонду остало је више милијуна.

Оваког примера женске милости није било до вад у свету. Е

Рускиње гђице Ина Даријали Коханова као певачица и Наталија Калиновска као пионискиња (свирачица) приредиле су прошлог месеца у Цариграду један концерат, који је турске нај. више кругове тако усхитио, да их је сам султан Абдул Хамид позвао у свој двор, те су и тамо у дворском позоришту у кругу највиших дворских чиновника и султановог харема приредиле концерат, који је тако занео султана, да је обдарио сваку уметницу с орденом за уме: тнике и са 2500 Франака,

Забаве. Стигли су нам позиви за светосавске беседе од ерп. православних општина у Сарајеву у корист Фонда за одело сиротој школској деци; Глини и Бановци у корист доготовљења своје православне цркве; цржв. певачког друштва у Чакови у корист благајне тога друштва; православних мостареких Срба у корист Фонда за потпомагање сиромашне школеке деце; срп. акад. друштва „одоре“ у Бечу у корист подизања споменика песнику српском Ивану Ф. Гундулићу. — А примили смо позиве и ученика сри. вел. гимназије карловачке за забаву е томболом и игранком, која се приређује у очи Сретенија у корист сиромашним ученицима те гимназије и срп. акад. друштва „Србадије“ у Грацу, који приређују „беседу с игранком на Сретеније у корист подизања споменика песнику срп. Ивану Ф. Гундулићу. |

У И У Ба.

У Маглају у Босни преминула је у цвету младости своје Мара С. Бјелајац рођ. Милића супруга тамошњег пароха. Била је узорна домаћица, ваљана Српкиња, потпомагала је, где год је доспела. Лака јој црна земља била!

Баш на ново лето умро је у Београду чуве: ни књижевник Борђе Малетић у својој 12. г. живота. Родом је из Јасенова у Банату, а прешао је у Србију :888. г. био је у разне службе тамо, на послетку професор и управитељ београдоке вел. гимназије. Преклане био је прослављен његов педесетогодишњи књижевни јубилеј. Погреб му је био сјајан, а заслуге његове на књижевном пољу пзнели су на опелу три говорника: Матија, Бан, професор Ђуричић и Милорад П. Шапчанин. Мир пепелу његовом!

Велимир Валожић један од најстаријих срп. књижара умро је 27. дец. пр. год. у Београду