Женски свет

141

или само ако се покаже назадак у средњој висини мушкараца, може се поуздано у напред рећи, да ће тај народ своју историјску будућност постепено губити, док га са свим нестане. Морам е тога изрично поновити, да здравствено питање далеко премаша сва друга питања, којима се државни интерес бави. Ви морате признати, да величина ове земље у првом реду зависи од физичког развоја њених становника, и да све, што се чини ради побољшања здраветвенот, постаје основа величанетву и сјају нашега народа. Дизрајели (Из једног његовог говора на митингу у Манџестру.) Јачи корачи Нар. посл. Чудиш се колико има различних болести ! А изброј наше куваре. ... Колико људи гледамо, где се ужурбали ради једног желуца. Сенека. А што сам блеђан, преблеђан, Многе сам школе учио. Нар. посл. Са одраслом генерацијом није велике Фајде почињати ни у телесним, ни у душевним питањима; ни у питањима укуса и характера. Али будите мудри те почните из малена, па ће ићи. Бете. Нема ни рђава биља ни рђавих људи. Они се само рфаво однегују. В. Иго. Без здравља нема богатства. Нар. посл. Више је њих заклала чаша, него сабља. Нар. посл. Ништа не допире тако брзо и тако дубоко до срца као ваздух, што га дишемо. Сондерегер. Против промрзлих отока на ногама ит.д. узимају истучена или нарибана црна лука па лече болове те. Неки Немац препоручује за таке болове као најбоље средство, да се паре ноге у оној води у којој је врио кромпир. Он вели, да су стотинама њих то просто средство употребљавали и лако се излечили тих болова,

АТА АРОНА ИО Беседа 0 игранком Други дан ускрса, 25. априла ('. маја) 0. г. приредила је добротворна задруга Српкиња Новосаткиња у корист погорелих Кикинђана

" беседу с игранком уз суделовање војничке пе-

троварадинске 70. Филиповићеве пуковније и госпођица: Милке и Ленке Дунђерске, Виде Ђ. Вукичевића и Виде Варађанина. Војничка капела отворила је беседу с увертиром из опере

ЖЕНСКИ СВЕТ.

од Росини-ја а завршила је Познато

„Вилхелма Тела“ са славенским песмама од Шуберта. је и ширим круговима, да ова капела лепо и прецизно свира, а овом је приликом са своје савршене технике задивила публику. После прве свирке одпевала је гђица Милка Дунђерска песму: „Краљ Тулски“ од Гунод-а, а по том одмах „Ашепшћањ“ од Шуберта, обе песме тако окладно и вешто, да би задовољила, — као што је потпуно и задовољила присутне — и прве мајсторе ове струке Трећи је комад свирала тђица Вида Варађанина „Носћлентатвећ ипа ЕПептејтеп“ из менделсонова | „Зопштегпасћ 5каша а“ од Ф. Листа. Стручњаци ове врсте вештине казују, да је то врло тежак комад и да га је гђица Вида ипак потпуно савладала и лако и добро одевирала. Да је публика задо-. вољна била, види се и отуда, што је изазвала гђицу Виду и она је на то одевирала још „Праг је ово“ од Др. Ј. Пачуа. За овом Видом изишла је тђица Вида Ђ. Вукичевића и декламовала је Ј „Уекре у пећској патријаршији“, црногорско % даворије. Мисли се, да је то састав самог оца г. Ђуре Вукићевића, јер нит: нама нит" је нашим посвећенијим литератима познат овај комад; али можемо и писцу и декламаторци честитати, првом на сходном и лепом саставу а 4 другој на вештачкој и живој декламацији. Бе-

седу је, мимо војничке капеле, завршила песма-

ма: „Ожиданије“ од (С. Донаурова и „Гогејеу“

од Листа, гђица Ленка Дунђерска. Гђица Ленка

је својом вештом песмом и својим громким а

притом чистим, углађеним и извешбаним гла-

сом заиста потврдила онај у публици напред разнешени глас, да је то Дунђерсково вече. Гђица

Ленка је тако очарала публику последњом пе-

смом, да је изазвана морала отпевати и „Ђу-

лић“ од Толингера. Публика је у свему тако . задовољна и усхићена, да је од реда свако са- ! мо честитало и хвалило наше ове суделачице. Велико признање пожњела је и тђа А. Михаелзен из Будапеште, једно евојом лепом прат- "ЖЕ њом песама, а друго својом вештином у учењу песама, које се у довољној мери показало на овим двема њеним ученицама гђицама Милки и Ленки Дунђерсковој. И публика је наградила труд суделачица, јер је била и многобројна, покрај свег тога, што је ово први пут било, како ова задруга постоји да се није тично ишло и позивало на забаву, а притом врло одабрана, и што је већ ретка појава, да је необично јако помложена била са страним несрпским елемен-