Женски свет

[

БРОЈ 6. У НОВОМЕ САДУ 1. ЈУНА 1888. год. Ш.

ЖЕНОМ СВЕТ.

ЛИСТ ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

ТАЗЛА ЗЛЕ : # Цена је годишње 1 Фор за Србију 2'/, дин. % Рукописи и претплата шаљу се на уредништво.

сваког 1. дана у месецу на целом табаку.

СБОСКИ ЧАСОВИ.

— ТОЛТА. срећи и миру овде животарим У читању таком лак ми ветрић дође (саге Посред жарка лета, љупка прамалета; Затвори ми књигу, заклопи ми очи...

су срећици брзо пролазе ми дани И ја заспим тио, јер ме санак свлада

— На чело ми сета никад не долета. А још ће му зујка челина помоћи! Са тицама малим из санка се будим, Над-а-мном се грана од руже наднела На пољану идем, коју цвеће руби, Као брижна мајка над јединцем сином Па кад пођем тамо, ветрић мили, благи А душа ми гледа све вилинске слике У лице ме почне кроз село да љуби. Што се плету по њој са рајском милином. До потока дођем, па за џбун заиђем Иза санка тога, када се пробудим Иза њега гледам грличице младе. Ја дозовем љубу, душе моје благо

Па ћеретам се њоме, певам, грлим, љубим, Док вечерње звоно не зазвони драго.

А кад сунце почне већма слати зраке У дољу се сиђем међу густе хладе.

Ту залевам, плевим оно цвеће мало И тице су давно умукнуле веће Гледам свако редом, јел се расцветало Настало је вече . . . Пастир весо свира И исправљам горе, што је земљи пало. Из вруле му гласак вељу срећу креће.

Са прошлости моје магла се раздваја Ја се живо сећам те прошлости младе: Без сећања мила шта би срца била ! — Гусле на којима струна не имаде.

После безброј таки запимања лепих Већ и сунце почне јаче сјати на ме А ја у хлад идем да се сад подкрепим А ту нова радост у хладу чека ме:

Душа ми је блага, разњежи ме вече... Побожност ми света испуњава груди

Свет бих цео сада хтео да измирим

Увреде вам праштам, праштај те ми људи!

С мудрацима старим, ту се радо дружим Што су много свога искусили века;

Па када ми душа њин живот прелебди Сретно, златно доба дође пред менека.

Па у миљу таком санак ме савлада Ја спавати пођем; заспим мирно, тио Ко детенце мало, санком обрвано

А молитву тек сам у полак свршио !

Или читам песме милих ми песника Чија душа ес мојом истим дахом дише · Ванесем се брзо када коју нађем Да још моме срцу здравије уише. 1886 г. ЛЕ.

———-=ресвофатии зудеас=———

Затим новом вољом врту свом се вратим Са паше се кући већ и стадо креће