Женски свет

235 ЖЕНСКИ СВЕТ. 236

365 новчића, а за 10 година 36 Ф 50н. Ваља знати, да се свако богатство почело гомилати крајцарама, и прве уштеђене крајцаре нашле се у женским рукама, јер ни један народ не може се обогатити без жене, ни један опет осипромашити, докле жена не почне расипати. Џа за то молимо наше матере. жене и сеје, да пазе п

да чувају своје добро, да штеде своју муку и заслугу, па неће никад трпити сиротињу и секудицу, јер знате како наша пословица каже: „боље је, да те смрт прјека дигне, него суза сиромашка стигне“, п „ко не купи мрвице, неће стећи кућице.“ —н.

пп вд нар авва

КО ЈЕ ЗДРАВИЈИ, ДЕБЕЛИ ИД МРШАВИ7

Обично се држи, да су гојазни људи здравији од мршавих, и што гојазнији, дебљи и шири, то здравији, те и ови сами, чим стану опадати, мисле, сад ће зло бити, пропашће, а то не стоји.

Имућнији људи обично су дебљи нег' што треба, зато, што сила више једу нег' што треба и него што подноси желудац; а једу више зато, што се хране више месним и масним куваним и зачињеним једима, него посним, те сила више у себе

натрпају, па им затупи кусни живац и

онда траже све више зачина, да им на“

дражи укус, а тим се онда претовари же-

лудац и сва друга оруђа, те не могу ва љано ни да ураде свој посао; нису У стању ону гомилу јела да савладају, 060бито кад има у јелу непробављивих ствари, те клону под опим теретом, ослабе и најпосле остану као уманути, узети, а ово после буде узрок различној болести, па услед ове и смрти пре времена. Оно ширење тела од дебљине најјаснији је знак, да они органи више не раде како треба, ослабили су, те не могу примљену храну да савладају, те не начине ни ваљану крв. Докле год је крв здрава. не може тело дебљати. Људи здраве крви не дебљају. Дебљина велика никада није била здравље, него је увек болест. Маст она, што се начини, отерети крв и поквари уредно храњење тела. Сви дебели људи каои угојена стока слабе су и покварене крви, те часом се разболу; оном дебљином немају они вшше меса ни снаге, нити јаче органе, ни јаче жиле, ни више крви, па да су тим дебели, него одебљају од неизбачених а потрошених материја у крви, па те изађу у виду масти из крви и нагомилају се по телу, најпре по дупљама

и испод коже, а после и по самим оруБима. „Људи п све остале животиње док живе природно и у слободи, здрави су, па зато нису ни дебели, а чим се стану гојити, дебљати, знак је рђави имају се врло чувати да не оболу. Нека се дакле нико не хвали дебљином својом, него нека се врло чува, да га не снађе зло из ненада, и нека гледа да се опрости оног терета, што га мора да вуче, и нека се сваки навикне држати људе сувље, тање за здравије п лепше, јер није здравље у терету, тежини, него у лакоћи тела, па докле год буду ти питали при јелу које је маспније и снажније, а пе које је природније, дотле ће бивати еве тежа тела, па све слабији и еклонитији на болест; није јако и млого јело увек и здраво јело, као ни јако шаће и здраво пиће, него је умерено здраво и најбоље. Данас се зна, да потпунога здравља у људи може да буде само уз ње тову природну храну и само уз њу највеће снаге. За то нека сваки гледа, да не вуче набацанога сала, које му само досађује, него ваља да га се опрости што пре, док још има што то снаге, јер је само онај здрав, којег ни срце ни друге утробице нису одебљале.

Ко много једе, томе и срце мора сила брже да бије и морају плућа сила брже да дишу, да се шире и стежу, и тим узалуд се море и троше.

Зна се, да срце у здравих људи не бије више од 60 пута у минуту и то је најбољи знак здравља и дуга века. Али код данашњих масних и многих јела и јаких пића и бекријанског живота тога више нема, него је свуда нагоре. Сваки зна да машина, која мора сваког минута 10 ил 15 пута више да одахне, него друга