Женски свет

БРОЈ 9.

У НОВОМЕ САДУ 1. СЕПТЕМБРА 1888.

Тод. Ш.

МАСКЕ СВЕТ.

ДИСТ ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

ЛАЗА ЗЛЕ : сваког |. дана у месецу на целом табаку.

а еј У

Цена је годишње 1 Фор за Србију 2', дин. Рукописи и претплата шаљу се на уредништво.

ај, много збори, много човек сања " О будућој златној зори.

Гле! како смело и помамно јури,

Да будућност лешшу створи.

Свет овај стари, па се опет млади, Ал човек ипак све живи у нади.

Та надежда га прати, кад се роди, Безбрижног дечка надежда облеће, Младића мами чаролијом својом,

НАДЕУДА.

(ШИЛЕР.)

Са седим старцем угинути неће. Јер кад се старцу хладна емрт прикраде, Још и на гробу сади цветак наде. —

Није то лудост ласкава и пуста,

Нити је чедо ума болесног.

Из срца нашег чују с громке речи:

да нешто Соље створио нас Бог!

А што нам зборе унутрашњи гласи,

Не вара душу, коју нада краси. Станко.

опевају -сафеаввнаув во + (ране

152 . а ићи ће се сила газдарица, па и газ1Х6ј ода, који по читав дан раде и не | ~ дижу главе 6 посла, ђ у кућу, а оно није нигди ништа евршено и не стоји ни једна ствар у реду, као што би ваљало; а то долази отуда, што млоге не уму да одрже реда ни у послу ни у радњи својој, па се збуне и проведу дане п недеље, а не сврше ни једно као што ваља.

Има млого домаћица, које знају да распореде посао свој, што имају да уреде једнога дана илп једне недеље и почну лепо да раде један посао, ал у самој радњи тој сете ве, да имају да ураде тога дана један други посао, па оставе онај одпочети посао и пређу на тај другину сред тог другог посла искрене какав трећи, а оне оставе и овај недовршен па узму трећи и онда и четврти, а ни један не довршују, те се онда враћају поново на први; али, сад иде овај већ теже и без воље. Тако вам те домаћице шврљају по читав дан овамо и онамо све у неком по-

а кад завирите_

РЕД У КУЋИ.

слу, а не видиш ништа евршено ; одпочела је млого, а није ни једно довршила ни склонила, па стоји по кући вашар.

Исто тако има и газда, који навале на, посао тако, као да ће га појести и да ће за један час створити чудо, а кад оно погледите за њим, а ви не знате крена имена; оно почето, “оно начето, а ништа свршено. | ~

Све то додази'отуда, што у послу и у радњи нема реда. Ред држи свет, вели наша пословица, па где тога нема, не може бити ни наиретка. Без реда иде све натрашке, све иропада. У свачему мора бити реда, где ваља што да се сврши: реда у раду, у занату и у алату. Ако вам није при руци алат или справа, којом радите, него морате посао да оставите и да тражите ово ил оно, ту вам пропада сила времена, а како Енглези кажу, време је новац, време је злато. И оно је зло, кад се алат не држи уредно, па се тако још више издангуби, док се носи да се оправи и удеси.