Женски свет

ог И

259 | ЖЕНСКИ СВЕТ. 260

У којој кући видите, да се ђубре расипа по целој авлији и где видите разба - цене справе и алате по сви буџаци, или да леже онде, где се радило, па их киша бије и рђа једе, или нађете једно парче овде, друго онде, а није склоњено и остављено свако на своје место тако, да га у свако доба можеш наћи, или није удешено, да га можеш одмах употребити, ни опра-

вљено, да се мож' њиме послужити кад ти треба, него по читаве сате тражиш

док нађеш: ту је у кући зло, ту нема ни газде ни газдарице, а за мало, па неће бити ни куће; то су — пропалице.

Ред у раду и алату врло је важна ствар у кући, а особито у економа (земљеделаца). Уредан и ваљан газда п газдарица ваља да ураде сваки свој посао у своје време и да га еврше по одређеном пачину, јер и онако се догађа често, да на може да се сврши сваки посао по жељи нашој, те морамо нешто и преко реда да урадимо, јер време и непогода неда ил нав спречи други који изненадни посао; па ко и оно ради без реда, што може и не обави по одређепом и у папред промишљеном начину, а он се заплете, па онда и мање и горе уради и сам себи штету прави.

Има кућа са чудним редом: има их такових, где је довољно и чељади и деце, да могу све своје послове сами и лако посвршивати, без туђе помоћи, само кад се посао лепо разреди; али, ту је баш и зло. Неразуман газда и газдарица не уму да разреде посао, па да се лако један по је дан уради, него чим се мало пагомила, а они погоде уз своје чељади надничаре, п еврше у брзо за дан за два, а после и седи бадава сва чељад п троши и једе, и као што бива по виноградима и салашима, да оне слуге п винограџије (пудари и винце'лири) иду о газдином хлебу другимаг у "над нице, па што заслуже,то опет себи у џеп мећу. Таке газде и газдарице морају пропасти.

Истина, држање реда у кући, не дође само од себе, нити се може тек шалећи научити, нити се из оваке кратке опоме не п белешке може ехватити; то се учи најбоље пажњом и разумним радом и то, тек кроз више година, А ко и остари, па не научи реда, томе нема помоћи, таки ће разрушшти и упропастити и оно, што су прадеди стекли и утврдили. — Ред се учи још за младости и то најбоље у практичном животу и раду, синови од уредних отаца, а кћери од добрих и ваљаних матера — газдарица.

Има у новије доба још једна околност, која знатно подуплре и потпомаже добар ред у кући и напредан смер у газдалуку економском, у занатима и трговини, а то је вођење књига и рачуна о раду и добру своме. Напредније и образованије газде и газдарице воде књиге не само о томе, шта приме и нашто издају, него о сваком комаду.земље и сваком марвинчету колико троши и колико користи доноси, па тако вна, и шта му која земља и која храна и која марва носи, па према томе удешава свој газдалук за будуће. Што више привређује, тог се више и држи п

"тако зна, напредује ли, или је ударио назад.

Трговац и бољи и напреднији занатлија, који ради свој занат у већем, морају већ по самом грађанском закону да закључе своје књиге и рачуне на крају сваке године, што се каже, да праве биланцију, па да виде, у колико им је порастао приход или расход, те да се знају равнати; па зашто не би то чинио сваки газда, па и газдарица, јер само тако могу загледати у своју прошлост, па и своју будућност, кад знају где лежи узрок њиховој срећи ил несрећи, њиховом напретку, ил назатку, па да се онда према томе равнају.

Сваки је своје среће ковач, а у реду кућевном може се најппше среће сковати.

пе

ера в в ја а

ДОСТЕЉЕ ОД ДЕРЈА.

Код нас се праве постеље (јастуци, "дуње, перине) највише од перја, а ретко тде п од овчије вуне и памука. Таке постеље нису здраве, јер се у њ упари те-

ло и глава, па онда за час назебе онако разгрејан човек. Но осим тога нису ове постеље ни за то добре, што се у њима дуго задржава отров од болесника, кад

па Соавла и пука а аут ва ил аи у оси