Женски свет
267 | ЖЕНСКИ СВЕТ. | 268
апсолутни монарх у својој породици, а жена да се има безусловно покоравати мужу и служити мужа-господара свога. — Римљанин је имао над својом женом неограничену власт, која му је по закону припадала под именом „шапиз тагш“ Удадбом није постала жена самосталном као данас, већ је само мењала туторство. Као каква ствар прелазила је путем еманципације из својине очеве у сво-
јину мужевљу Овако стање, овака пони
женост није могла дуго постојати. Олобода се хвата у коштац са редом — са несносним оковима. Са каквим усџехом 2 Очајна се борба води још и дан данас под -пменом „еманципација женскиња“. Као свака пдеја тако и ова покорава се законима природног развитка. Погрешно схваћена реч „еманципација“ бацила је женски свет у другу крајност, као што
је и са свим природно: јер захукан ка-
мен не зауставља се на по пута.
Џа да ли треба ми мушки — силници на овој планети маленој — да заслепимо, па да јурнемо у очајну борбу реакционарну 2 Има ли што смештвијег, има ли што луђег него борити се против силе, која мора, победити 2 Та: „ко је силан не зна шта је сила“ ! Равнотежа слободе п реда у одношају између мужа и жене, између мушког и женског света мора наступити, ма колико се ми мушки борили за своју превласт, јер у развитку човечанства друге силе диктирају, а не ми -— црви.
Држим, да но и ово доста, да и мушки и женеке увиде, који пут води спо разумљењу п срећи. Јер као што ми је жао, кад видим жену — роба понижена, тако напротив планем праведним .гњевом, кад видим другу крајност. До сад сам понајвише крајности гледао: муж ил је тиран ил је „под папучом“
Још ће много времена проћи, док се сретно реши положај женског света у друштву и одношај између мужа п жене. Али сваки муж, који жели срећу у породичном животу нека запамти, да жени као
матери човечанства припада најдостојније
место у друшшиву, а жена нека ствилам свој узвишен позив, па нек сошвори мужу свом
(Свршиће се.)
на земљи рај, а друштву нек однегује плељменшае синове и кћери.
Не могу прећутати одношај између родитеља и деце. ИМ овде се јасно види борба слободе п реда. „Рагепатшаз“ у Римљана имао је неограничену власт над својим дететом; данас већ и сам закон узима у обрану децу против несавесних и немплостивих родитеља. Само што се овде прешло у другу крајност, деца се дижу против својих родитеља, заборављају пету заповест божју. — Има још једна врло жалосна појава, коју не могу прећутати. Било је сретних дана — бар тако кажу пријатељи старих установа — кад је син морао узети за жену, коју су му родитељи нашли, а кћи морала поћи ма и за недрагог. Зар то није грешно титрање ва највећом светињомг На жалост, те жалосне појаве појављују се где-где и дан данас. Али ово неприродно стање не може се дуго одржати. Слобода се већ давно ухватила у коштац са редом — са несносним оковима — и доћи ће време, кад ће и овде наступити равнотежа слободе п реда, јер наступити мора. — Драга децо, да сам бар кадар сам вас заштитити од тиранске ћуди и глупости ваших несавесних родитеља, а ви добри и савесни родитељи да сам бар кадар сам вас заштитити од неблагодарних и безбожних синова и кћери ваших! ....
Нека ми је дозвољено споменути одношај између учитеља и ђака. Школа допуњује породицу — дакле овамо спада. Дође ми да се заплачем, кад помислим на непрпродну паставу и неприродан одношај између неких учитеља и ђака. Много греше деца, али нису много мање криви ни учитељи. Немојте ми пребацити драги моји учитељи, да сам неблагодаран, јер ја у овој расправи тражим истину, а та се не налази у данашњој неприродној настави п данашњем неприродном одношају између учитеља-наставника и ђака, јер: тешко оном учитељу-наставнику, који грешном руком угуши ује слобода“ дуг у омладини, а тешко оној омладини, која грешном руком руши ред.
И овде мора настушти равнотежа слободе реда. Кадет —
|