Женски свет

345

као пилав, ђувече или уза сосове врло је добра, здрава и кусна храна. Ћуфте од пиринџа и исецкана меса држи пи старо и младо, 4 особито оне, који немају зуба.

Љуско од воћа. Маг не свака љуска од воћа тешко се вари у желудцу, а тешко се и прожваће. За то треба децу навикавати, да воће љушти, или да љуску не гута. Ко воће с љуском једе, лакше од њега оболи.

Промаха. Наше девојке (и млађе жене) имају обичај да с каквим ручним послом по цео дан крај прозора проведу. Неки веле, да то није лепо, јер је увек бољи знак, кад жену више занима шта бива у кући, него шта се догађа на улуци; — али све да је и лепо, није добро — особито е јесени и зими, јер је прозор најнеудеснији, увек од њега пируца, и то често слабо и неосетљиво, што је још опасније. Баш те танке, мале промахице шкоде чешће, него оне велике. Ми их дуго не осетимо, а кад дође до тога, да смо их осетили, већ смо и озебли. Ми се онда чудиме, од куда наиђе главобоља, севање једне стране лица, севање уха, зубобоља или тако што. И не сеђамо се, да нам је она страна од прозора морала издржати два-три сахата промају,

Не дишите на уста. Ко на уста дише, ноћу рче, лакше промукне и окашља, а и зуби му не трају, колико би трајали, да на нос ваздух увлачи. да то треба нос пазити, да не оболи, па да се не затисне.

Мокро рубље. Гдекоје домаћице имају оби чај, да опрано рубиште одмах у ормане послажу. Колико то шкоди самом рубишту, толико и онима, који ће га требати. Рубиште одмах испод утије (џеглајзна) није никада са свим сухо, а чим је влажно, па се још наслаже, остаће дуго влажно. Влажно рубиште од ор: мана добије задах на плесан а кад дође на тело, одузме нам од топлоте толико, ко лико му је нужно, да се на нама осуши. Да је то јако неугодно знаће сваки, који је икад што влажно на себи имао, а вероваће, да може и здрављу шкодити.

РА аНоО.

Цар и краљ Франц Јосиф 1. навршује 20 новембра о. г. 40 година евоје срећне владавине; али из урођене скромности неће да прима тога дана никакве писмене ни усмене честитке, не тражи депутације, забрањује, да му

ЖЕНСКИ СВЕТ.

346

се дају поклони, чак ни то неће, да му се по црквама чини тога дана благодаренија. Али народи његови хоће ипак да прославе тај дан завештавањем и давањем прилога на добротворне цели, па уто име спремају се у држави Аустро Угарској и женске задруге да прославе тај дан делењем милостиње.

Женскиње као чиновници. Угарско министаретво издало је наредбу, да се од сад само женскиње намештају код телеграфских и поштанеких звања, наравно у колико их се нађе сповобних за то. Ово за цело није за то учињено, зтто хоће да се помогне женскињама, да дођу до самостнлна рада и живота, него, по свој прилици, што се приметило, да су женвкиње за оваке службе поверљивије, особито онде, где се новац промеће,

Панчевачка цркв општина издала је овај позив на грађанство своје:

Потпигано председништво позива Вас овим учтиво. да изволите у недељу, 30. октобра 1888. у 4 сахата по подне у нову, црквено-општинску дворану доћи, где ће се свечаним начином раздавати одело и обућа сиротој школској деци из заклада покојних добротвора Арона Ђорђевића њ Христине Врањешевићке.

РАСПОРЕ Д:

1. „Благослови душе моја Господа, (Псалом 102)“ у 2 гласа од М. Топаловића, певају ученице српеке више девојачке школе.

9. Говори потпредседник српске православне црквене општине г,. Каменко :Ј. Јовановић о смеру и цељи обеју добротворних заклада.

8. „Хвали душе моја Господа“, (Псалом 145) у 2 гласа од М. Топаловића, певају ученице српске више "евојачке школе.

4. 0 животу и заслугама покојпих добротвора говори пречасни г. Душан Радуловић свештеник и катихета.

5. Раздаје се обућа и одело сиротој српској православној школској деци, која су по предлогу господе учитеља од ошштинске комисије одабрата. 6. Ученица ЈУ. разреда српске више девојачке школе Даринка Димитријевићева захваљује се у име обдарених ученика и ученица, „Тебе Бога свалем“, у 2 глака од М. Топаловића, певају ученице српске више девојачке школе.

Општина се ова нада, да ће овдашње пошт. граћанство учешћем својим на овој свечаности