Женски свет

дете види, да се пази на нешто од стране родитеља: оно и не помишља да ту не слуша; а кад дете зна, да родитељ не истражује озбиљно оно што заповеда: оно ће се уздржавати да чини оно, што му се налаже. Ко хоће да постане правим васпитачем, ваља да своју децу неирестано упућује и пази у њиховом раду. Код домаћег васпитања се не иште систематски рад: то није потребво ; али се ту иште, да се свака дана прилика тако удешава, да се деца морално подижу и унанређују. 6. Има и у послушности неке разли ке; има кад она не утиче повољно на васпитну цел. Ако дете слуша из бојазни, из неоправдане прекомерне строгости родитељске онда послушност та нема моралие вредности. Строгост и казне су врло незгодна ередства за навикавање деце на послушност. Права је послушност оно, где деца радо и весело чине оно, што им се заповеда; свака друга послушиост не може бити у потпуној мери оно што треба да буде Кад дете не ће да учини оно, што му се налаже ваља потражити узрок томе, па тек иосле ваља оцењивати преступ. Деца, особито одраслија, имају о свачем своје назоре и осећаје. Ти назори и осећаји тако су снажни, да се не дају такО лако иореметити и угушити. Дечак је у стању зла трпети за своје убеђење, јер је то зло по његову мишлењу далеко мање, од зла које би наступило, кад би оно своје назоре изменуло. Наравно, да ти назори дечији могу бити и неоправдани и да у даљим евојим иоследицама одводе злу. За то је иотребно, да родитељи у таким приликама растумаче дегету узрок и цељ својих изискивања; ваља да докажу, да је оно што дете мисли неосновано и да је само оно епаеоносно, што се од њега изискује. Истина, такав ноступак изискује времена и стрилења а то често пута немају родптељи, но за срећу деце евоје ваља и треба млоге жртве да поднесемо, па да и на ту страну допринесемо што је нужно. Може да се деси, н. пр. да дете неће да учини оно, гцто му се заповеда из узрока, што је нерасположено, што је у

труђено или болесно. Дете може бити иначе послушно, па ипак да се устеже ко ји пут, да учини оно, што му се налаже. У овагшм приликама најбоље је, да се оставе така деца на миру за онај пар, јер кад би тако дете присиљавали на послушност, ми би га кињили и мучили, а то опет изазива друге пороке. Но овде ваља пазити да родитељ опет сувишном пажњом и попуштањем не разнежи ине размази дете, па да тим постане лењо и самовољно. Може се десити да деца не слушају за то, што сама увиђају, да је родитељски захтев неоправдан, да оно што се од њих изискује неје основано. То су врло непријатни случајеви. У таким приликама, не остаје друго ништа родитељима, него да признају своју погрешку и да одустану од намере. Код ових прилика- пагиће углед, али боље и то да се жртвује, него да се изазове у детету мржња и освета према заповедачу. С тога ваља увек напред размислити, шта се мисли рећи; ту важи оно највише: испеци, па онда реци. У неосноване захтеве спада и забрањивање, да деца ништа не раде. Деца су од природе жива; њихово здравље захтева да се крећу те да се развијају и снаже; ту дечју радњу, тај услов за њихово телесно напредовање, штетно је утишавати и угушивати, а није могуће нотпуно ни извести, па нашто онда и почињати таке забране. Деца не треба да су несташна, да се излажу опасностима, али им се мора дозволити кретање. 7. Врло је велико зло, кад деца без икаква разлога, иросто не ће да слушају и да испуњују оно, што им родитељи налажу. То је велико зло, које се изроди самом родитељском непажњом и понуштањем у првим годинама детињим и онда је носле тешко лечити. Таку непослушност, самовољу и јогунство свакако ваља скрхати. Али како ? Они у чијим је рукама дете дошло дотле, да непослушним постане, они ће тешко моћи таково дете поправити. Истина, чврстом се вољом може много што-шта постићи. Родитељи у тим случајевима треба да промену свој дојакоптњи рад, ваља да се сами у нарави својој промену, ако хоће да ис-

ЖЕНСКИ СВЕТ.