Женски свет

ком примили у своју сгредину с највећим одушевљењем. Дора д’ Истрија бавила се и нолитиком. Године 1856. издала је више чланака по римским новинама о кнежевинама на Дунаву. Кад она расправља ма које иитање, она проникне на ирви мах у његову политичку страну. Дако примећује све што се око ње збива; то биљежи, не упуштајуКи се у евоје реФлекције, већ оставља читаоцу слободно ноље, да размишља. У својим дјелима Дора д’ Истрија ва зда се нада иапретку, који јој је био толико на срцу, а из дна душе мрзи мрач њаке и назадњаке. * * * Ријетки су иисци, који онако дубоко мисле, који су кадри да онако живо представе призоре из живота, да онако темељито раснрављају друштвена питања, као Дора д’ Истрија. Сви њезини разноврсни сииси одликују се љепотом ониса. живошћу боја и њежношћу осјећаја. Тешко је и замислити чељаде дубљега ума, чвршће воље и племенитијега срца, од ове славне жене. Кад читаш њезина дјела, треба да сваки час станеш, да нешто забиљежиш и о томе да размишљаш. У свакоме ретку видиш учењака, тнто настоји да све потанко испита, Бидиш свуда мудра ФилозоФа и ираведна судију. За чудо, ова дубљина мисли код ње ни најмање не смета красоти стила. У стилу остаје она вазда њежна жена: ријеч јој тече као бистри поток, па се спаја са осјећајем и тако се заједно губе у дубоко море мисли. Кад се умориш ломећи мозак о те ви соке мисли, што се налазе у дјелима Доре д’ Истрије, наиђеш на неки чудни меланхолични хумор. Дора д’ Истрија била је једна од најдаровитијих жена свога доба. Својим ви-

соким образовањем заузимала је прво мјесто мећу сувременим женама. Она је познавала као мало ко јелински и латински језик, а савршено је говорила и писала модерним грчким, енглеским, њемачким, италијанским, Француским и румуњским језиком. Својим ријетким споеобностима и озбиљним својим радом показала је Дора д’ Истрија цијеломе свијету, како се љуто варају они, што мисле, да жена не може ни из далека достићи онај степен образовања, на коме се налази по гдекоји човјек. Њезина дјела свједоче, како може и жена дубоко да мисли, да се разумије у иолитичка и социјална питања, те тако је кадра, да се изједначи с човјеком на пољу слободне мисли и да с највећим успјехом обрађује књижевност и науку Уз признање великог ума, ми смо дужни особиту благодарност овој списатељици Учени списи Доре д’ Истрије обратили су озбиљну пажњу западнога свијета на нас, и њој се може много захвалити, што се данас овако живо испитује живот и културни напредак балканских народа. Њезина дјела читају се, а и читаће се још дуго, јер главна мисао, која све њих ировијава, а која је била и задаћом живота Доре д’ Иетрије, то је најсветија мисао, која иде за тим, да даде човјеку оно мјесто на земљи, које му је Бог одредио. Она је увијек прискакала у помоћ слабоме и немоћноме, а тражила слободу за слободне божје створове. И ми Срби, који најбоље умијемо цијенити ту светињу, за коју смо се вјековима борили, а коју смо откупили потоцима своје драгоцјене и племените крви, кликнимо овој славној жени с бесмртним нашим ловћенским пјесником: Благо томе ко довијек живи; Ммао се рашта и родити! . .

ЖЕНСКИ СВЕТ.