Женски свет

БЕЛЕШКЕ.

Из просвете.

Св. Савска прослава прешла је већ у општу народну светковину. Нема данас ваљда ни једне школе, ни једне цркве и дружине срнске, која се тога дана не обуче у свечано руво и не приређује ма којим видљивим знаком спомен том првом српском светитељу и основатељу српеке књиге и просвете. Највише славе школе тога дана и народ се онда сети тих расадника своје иросвете, па их ио могућству даровима и прилозима потпомаже и осигурава им опстанак. У том родољубљу отскочили су Мостарци највише, овом, као и лањском годином; они су преко 3000 ф. само прилога дали на своје школе : а за њима се подижу и Дољно Тузланци, и друга већа ме ста у Босни и Херцеговини. Са ове стране Саве и Дунава попео се и опет Нови Сад у овој прослави на највигаи ступањ. Гимназијска је беседа и прослава у школи извнредно лепо посећена била а и програмом и изводом овојим потпуно задовољила своје посе тиоце. Прослава у школи побудила је ратарку ЕуФимију Јовановић, те је приложила на фонд ове школе 100 ф., а беседа је донела сиротим ученицима ове школе, у чију сс корист и приредила, преко 1500 ф прихода. Истог дана држала је и „Матица Срнска“ спомен покојним књижевницима Никанору Грујићу, ЈосиФу Панчићу и Мити Поиовићу. 0 св. Сави је прославила и cpu. православна цркв. општина будимпештанска 50-годишњицу Текилијиног завода, који је даровао српству толике одличне мужеве и књижевннке. Овога дана прославило је и срп. акад друштво „Зора“ у Бечу 25-годишњицу свога опстанка, а друго срп. акад. друштво „Србадија“ у Грацу приредило је беседу у спомен великом покојнику и препородиоцу српске народ. школе Дру Ђорђу Натошевићу и напоменило је чист приход на фонд Натошевићев, који подиже новосадека срн. правосл. цркв. општина у корист иотиоре сиротим учитељима и њиховим удовицама и сирочадима. Све су ове свстковине и забаве народне обављене достојно поменутих слављеника и нросветитеља нашег и служи за дику приређивачима и народу нашем. Курз за бабичлук у Зкгребу, Управа завода

за бабичлук у Загребу јавља, да летњи курз за учење бабичлука иочиње 1. марта и. р. Све женске које мисле слушати овај курс било на свој, било на земаљски или општински трошак, морају преко својих власти поднети молбу земаљској власти у Загребу и приложити уз молбу крштено писмо, лечничку сведочбу и сведочбу о владању своме. Молитељке морају имати бар 20 г. а несмеју прећи 40 и морају знати хрватски (српски) говорити и писати Курс траје пет месеци. 110 наредби ц. кр. владе и по закону од 26. новембра 1876. могу на земаљски или онштински трошак само сељанке примљене бити. Гђа Мара Чоп, Хрватица, нанисала је на немачком језику ново дело под насловсм „Југоелавенске жене“ и поднела је на углед и садањем кр угар. министру Чакију, који се врло похвално изразио о овом делу наше посеетриме. Гђица Корнелија Шулце Пољкиња, навршила је тек 21. годину живота, а иромовирана је ово дана на париском свеучилишту за доктора медицине. Осим тога сматра се ова гоСноћица у париским круговима за једну од првих лепотица. Гђа Коваљевека проФесорка математике на свеучилишту у Стокхолму награђена је од Француске академије наука највећом наградом за решење једног математичног питања. Извештај академије о овој ствари гласи овако: „Међу венцима, које имамо ми да поделимо један од оних, који је најтеже добити, обавиће се око женског чела. Гђа Коваљевска добила је овом приликом велику награду за математичко знање. Наше колеге из оделења за геометрију нри прегледању рада послатог за утакмицу, нашли су у њему не само широко и дубоко знање, него су упознали и велики стварајући дух“. Неповната Чешкиња нз Прага ноклонила је 50.000 ф. на чешку академију наука. Женеке-звездари. Од како је женском све* ту „дозвољено‘ђ да се и он сме изображавати, женске су показале, да су заиста и оне сиособне за науку и то су до сада ноказали на свима гранама науке. Али се најмање показиваху у астрономији, но ипак број расте. У најновнје доба се појавила американка Alice М. Kamb са делом : An Judex to certain classes of start..- (Регистар иодела звезда у класе...). Док

ЖЕНСКИ СВЕТ.