Женски свет

Будимпешта 30-ог маја 1889. Седми даи овог месеца од великог значаја беше за женскиње у Енглеској. Седмог маја, престолопасљедница енглеска, Princess of Wales ноложила је темељ великом једном здању, једној болници за женскиње (Hospital for women in Eustonroad) у Лондону. У тој болници ће само женски доктори ординирати и биће са болницом уједно скопчагта школа за женске приправнике медицинске. Кад се узме, да је пре само петнаест година Mrs. Garrett Anđerson cag medicinae Doctor у ~Times“ писала нроглас ca позивом на све оне Еи глескиње, које штудирати желе, да иду у сгране земље, да се недају одвратити од њихове лепе п узвишене цељи зато, што их у њиховој земљи гоне, и све нрилике за научно напредовање уклањају, татш рећи забрањују. Једном нроФесору, који даваше женским ђацима ириватно нредавања претише са отпустом ако предавања та не укине. Еиглеска преса и лскари у оно доба дигоше читаву хајку против женских ђака у опште а нарочито иротив оних, који се медицини одати хтедоше. Кчд су ]едну женскињу, која је свој док торат на страни положила била, наместили као сиомоћника у „Bristol women’s and chilpren’s Hospital“, тад су у један пар сви доктори тог завода иа своја званија заФалили са приметбом да са женским колегом неће да раде. Кад се то све узме у обзир, онда се

морамо дивити напретку, који пока*ује женско питање у том кратком добу од петнаест година. Први јавно прииознан женски доктор у Енглеској „Mrs. Elisabetli Blackwell, M. D.“ Започела je своје шгудије пре 40 година и са неисказаном сталношћу је за својом цељи ишла и исту ностигла. Небројеним непогодама и препрекама имала је да се бори, може се казати, да је за остварање идеје своје, спагу целог свог живота уложила; заиста, дивап моралан успех за њежне, попустљиве, такове борбе не вичне способности женског карактера. Можемо си представити са каковим осећајима она тој светковини 7-ог маја присутоваше у кругу сурадница сврјих. Ако су јој се груди у поноситом заносу дизале заслужила је у иуирј мери то дивно осећање, које само онај осећати може, који са успега врхунца, на дугачак, трудан својим знојем орошеи пут натраг гледи. При тој светковини биле су и Mrs. Garrett Anderson, М. D., Mrs. Hoggan, M. D. u Mrs. Scharlieb, M D. (прва женскиња, која је на лондонском свеучилишту за доктора промовисана, и том приликом иаграду првог реда добила), све првакиње у борби за женско питање, које ево данас више није нитање, него једна ожи вотворена идеја, којој право опстанка више не одрнче, тако рећи, ни једна културна држава старог и новог света. % ■*

СЛИКЕ О ВАСПИТАЊУ.

Написао Др. Е. Хауфе. Превео Ј. Кнежевић.

»ко сте добро васпагали дете своје, r оно вас неће никад заборавити; сећаће се увек с благодарношћу матере i l ' своје. Никад, ни једно дете није заборавило своју матер, која га је одгојила како треба. На бреговима тамног дечијег доба, на које се свагда обазиремо и своју пажњу обраћамо, стоје матере, као светило, оне нам показују нут у живот. : ,Жене , оудише iipaee машере својој деци !“ рече Жан Пол.

Да видимо, како Французи, тај класичии народ, изображава свој подмладак. У Француској се још ни сада не може да види прави начин васпитавања. За то је нужно, да се обазремо мало на њихову историју и то од Луја XIV. и да посмотримо, како се од то доба, на све до пропасти апсолутизма, мењао Француски језик, осећаји, мисли и по том сам живот; како се све мењало особито за време енциклопедиста. Из писања Русоа и Волшера могло се видети, како је онда питање о

205

ЖЕНСКИ СВЕТ.

206