Женски свет

образовању млађег нараштаја често запостављано; а опет како се за време грађанског покрета многи људи, који се бавише политичним питањима, често старали за наставу и образовање млађег иараштаја ; а што је реФормација створила, то је опет револуција уништила и спречила. Страначке распре, борба државе са цр* квом, цркве са школом, иротеривање и обарање разних владајућих странака све је то, мање више, сметало нравом васпитном раду. Сада у Француској провејава дух реФормације, јер се република бори против конзерватизма. Данашње многе сеоске школе својим лабораторијама. библиотекама и другим справама за наставу скоро да претичу и саме гимназије немачке. На све се стране но великим варошима држе популарно-научна предавања, па и више школе су сваком и свакој отворене и то бесплатно. Изображење није више својина извесног дела људи, данас може и сам слепац да уђе у грдне дворане, у којима се дели идеал најновијег времена: наука. Слободна црква, слободна школа и бее платна настава, то су три добити у најновије време у Француекој. Год. 1879. држава је дала преко 64 милијуна на народне школе, а данас је тај број нарастао на више од 100 милијуна. И још би се могло навести грдних циФара, које нам сведоче, да Француска не жали грдне материјалне жртве за науку и образовање. Па ипак, поред свег напретка у наукама, није достигнута жељена мета. Павле Берт, велики пријатељ напретка, тражи: да се обнови дух школе, да се пробуђује Фантазија, да се оплемењује срце. Но где је извор оваком образовању? У добрим матерама. А често се спомиње, како Фрапцуска нема матера. Фран цуске матере болују, оне су сувише њежне и слабог духа. Многе су и лакоумне, јер своје дете предају у наручја какове ~боне“, или га шаљу у страну и непознату земљу без обзира на његову физичну снагу и веселе су, кад не морају слушати вику детета! - Истина да има изузетака, али ћемо се држати правила. Мати ужива да преспава лепо јутро,

или да у меким душецима прелистава какав започет роман. Синчић Карло је отишао у школу; но пре тога се врљао са „боном“, док му није дала масла или меда више, но што мати обично даје. Често дође сасвим у ноћ, на ррича о школи, а особито како га је учитељ похвалио. Тата и мати су сретни пресретни, па му обећавају поклона. Мати прва испуни своје обећање, па би се и проходала са Карлом, ако ју само не сиречи каква забава. Карло је код куће сам, цуња на све стране, преврће и гледа свакојаке слике, чита поједине делове из отвореног романа, свира на гласовиру нико не пази на њега, а Gii ради шта оће. Мати и отац не знају за ово, иа и кад би чули, то би било за њпх невероватно! Карло је анђео, он је нредмет хвале, он је ночетак и свршетак сваког разговора у друштву. После га дају у интернат, у ком многи наставници из принципа децу карају, али се слабо лаћају правог посла. На булевару каквом видећеш тату са три синчића! Сва три носе одличија. „Заиста смешно !“ повикаћемо. O, тата ]е витез почасне легије, а синчићи се ките срећом очином! После ћеш чути: „Моја вам Марија зна енглески, а тек ако је две недеље у панзионату!“ вели маги, а Марија нити зна читати, ни писати, а најмање говорити. Крв је у Француза сувише ватрена, а у животу врло мало озбиљности. Французи пуштају, да им деца врло рано почињу уживати, а у школу их дају или врло рано или доцкан. Француско дете мрзи кућевни мир, јер је више ван породице. Француска су деца рано стара, а доцкан су разумна; играју се мало или нимало. У униФорми и с оружјем врло радо гимнастишу, али се ииаче слабо брину за развијтак снаге свога тела, јер им то изгледа сувише детињасто. Лепота тела, сјај и спољашња углађеност сасвим су им за срце прирасла. Много негују друштвен живот, али слабо породичан; но има ипак нешто, што их краси: урођена им је љубав за слободу и отаџбину. Слобода и љубав према отаџбини, то је највећи украс за старо и младо, то су најсвежији листови Француских врлина

207

ЖЕНСКИ СВЕТ.

208