Женски свет

вање цели. Богатије жене ваља да узму за цел живота, да у својим домовима стварају добар друштвени одношај како да се младн људи уздржавају од каФанског живота и рђавог друштва. Прилике, за играње само, нису такове, који душу и срце задовољити могу. Ако женскиње као сунруге и матере саме покрену иницијативу за то, наћи ће оне и мужева и очева, који ће њихова нрава заступати и у нарламенту. Деоба полова у школн и на дому има врло рђав уплив на морал. Кад је говорник нрестао и кад се утпшала бујипа од усклика и поздрава от ворп се жива дебата о том предмету. Гђа Астон Дилке настави доказивати, да кћери Енглеске уживају веће слободе од млогих других државлшнака, да додир њихов с момцпма није отештан, па зато није отуда никад било немилих последица. У расирави овог предмета учествоваше г. г. Каргомард, Шелига Леви, гђице: Елен Фриз, Али Триг, гђе: де Ферере, Лина Моргенштерн, бароница де Паже, Аранев н гђица Каспарова, а носледица ове дебабаге била је ова резолуција: „ У инше?,вк,у морала , а гг/.водим шим гишо иошичу основанв тужов збоб деобв иолова у гиколи и у друштву , изјавл,ује конгрес у ирилог оишшој насшсшг , ди се иолови сиојено уче за сво време и на свима ваводима. “ За тим је гђа Дабе иоднела извепггај о ваепитању и настави глувонемих, а г. Лртур РаФаловић говорио је о поболшању завода за сиротињу, нозивајући се на лон допскп завод Октавпје Хил, који тако знатна уплива нма на здравље, морал и радну снагу сирогиње, те масе народне. Гђица Левн и гђа Бароница де Паже читаше оиширне своје извештаје о задругама за заштиту животиња, те је тим по водом конгрес допео ове резолуције: ~ZToгито је конгрес сазнао цвл и задатак од женскнња подигнуших задруга за зашшиту жнвотнња , изјављује св иротив мучења живо-

тиња , особито, иротив убијања голубова и ласта рад бефа, да се од ових тица носе иера као накит за гиегшре , са чега хиљадама ових животгтица иадају на жртву. “ После нодне овога дана председавао је г. Гаријел. Гђа Лаурант, једна од нај славнијих драмских вештакиња, поштовања достојна и лепа, ма да је у годипа жена, симпатична појава, блага погледа проседе косе, говораше о заводу за сирочад вештака, који је она основала. Гђа Мохо поднела је извештај о заједници женских задруга у Француској ; гђа СигФрид о задруги за потпору девојака, које се одају трговини и промету, гђа де Берње читала је извештај свој о раду католичких госпођа у Француској, гђица де Бојен ирииоведаше са дирљивим изразима постапак и напредак њеног рада о дому за раденике. После ових говора прочита гђа Морсије иисмо нредседниковице Француске гђе Карнота, која се извињује, што није могла учествовати на конгресу, на затим нродужи гђа Крухои-Шарбонел читање извештаја о женским радњама и жен. индустуији у Француској, гђа Лаура-Ензор говораше о важностп женског застуиства (синдикат), гђица Емилија Кинерд доиела је извештај за корист хришћанских девојака, гђа Сињобос, како да се матере брину за одојчад, гђица Берта Формстехер о сиротишту Ротшилдовом Лади Сандхурт и гђица Сара Монод о заводима за неговање сиротиње, друге три госпође заузимаше се за уточиште слушкиња, гђа Пиот о нротестанским добротворним заводима, гђа Хајнрих Малет о заводима за сужне и гђица Понер о аустријским женским задругама. Овај је дан оконча т са сјајним концертом, који је приређеп у иочаст конгреса од гђе Марије Лауранте и одбора за сирочад вештака. Гђа Лаурант приложила је на покриће трошкова за конгрес 1000 Фрапака (Продужиће се).

231

женскк свет.

232