Женски свет

Зарад здравља.

Разно.

ноћи скоро палити. Пошто су пак честе несреће потекле од ламапа, које су дуже времена неу потребљаване : то опомињемо наше домаћице, да таке лампе прво очисте и исиеру. Ако је заостало у њој што петролеума, нека га избаце, стењак нека промену новим, јер од дужег стајања нахвата се од нетролеума на горње делове лампе тако звана „наота“, која се запали млого брже него петролеум сам. Петролеум експлодира (запали се), као што је испитано, тек на 52 стеиена реомирове топлоте, а „напта“ се запали већ на 30 степену топлоте, те је отуда и било доста несрећа. Помије. Домаћице у Берлину израчунале су, да у оним помијама, што их сваки дан бацаЈу на ђубре, бацаЈу и велику вредност, која годишње може кући донети лепу крајцару, те су договорно нашле неке куће, које сваки дан у одређено доба долазе с коли и судови па куне ове номије и изхрањују тим своје свиње, те тако. и домаћице и сиротиња имају од овог лепе користи. То би могле чинити и наше домаћице по варошима Јабуке да сачуваш преко зиме : ИскопаЈ* у у земљи иодубљу јаму и обложи ту јаму доле и у наоколо са листом од ора, иа иослажи ту јабуке и онда опет горе п кри истим листом и затрнај земљом. Тако ће се одржати и сачувати јабуке до пролећа боље него у подруму.

Нега косе. Коса је један од најлепших украса за женску; она не дичи само девојке и младе жене, него и старице, па за то ваља и пазити да ју одржимо и пуну и светлу до најдубље староети своје, а да ту цел постигнемо савегује нас славни Др. Кленке овако: Кожа на глави и оне жлезде, из којих ниче и из којих се храни коса, ваља да су увек здрави и у радњи Косу не ваља кидати и при чешљању силом чупати, раздељак често мењати и главу и косу сваки дан подоста чистим чешљем и четком изчешљавати. Највише слабе се живци у глави и одузима снага оним жљездама, што косу држе и хране, у којих је мало крви, који су изложени душевним боловима, или великим душевним напрезањем и који воде неумерен живот и т. д. Вештачка средетва иротив тог слабо помажу, ако здравље није на свом месту; а средства, ако се и узимају, ваља их само по савету лекаревом узимати.

Дуванџијама за пример. Пре неког времена опече се цигаром у дољну усну неки месар у једној немачкој варошици. Исти је пушио и даље своје цигаре без камиша (цигареншпицла) а није ни узимао на ум за ону раницу на дољпој усни. Али после неког времена натече му диљна усна јако и он поче да лечи овим и оним, но не поможе му и мораде на послетку отићи у Вратиславу (Бреслау) на клиници да оперира усну, ал ни операција није му помогла, јер му се са оне ранице отровала крв од никотина, што га има у дувану и сирома човек морао је иосле неколико дана у својим најбољим годинама под тешким боловима да се опрости овог света. За то је врло добро учинила северо-американска држава Конектикут, што је ове године издала закон, којим се строго забрањује пушење младићима испод 16 година. Ко се год усуди да заклања, да дозвољава или да наговара младиће испод 16. године дапуше, биће од државе новчано кажњен.

Парастос. Добротворна задруга Српкиња Новосаткиња приредила је и ове године својим умрлим задругаркама и добротворима свечан парастос у суботу 9. (21.) септембра о. г. Како је баш у то доба падала јака киша, ипак се искупило до 30 задругарака и нешто суграђана. Чинодјејствовао је најиречаснији г. прота Ђирић и г. ђакон Стоја. Девојачко друштво Српкиња Новосаткиња отиочело је носле двомесечног одмора опет своја редовна заједкичка читања недељом и четвртком, Гђа Лаура пл. Мочољи рођ Чарнојевића иодигла је уз општински малени додатак у Фе» љу велелепну цркву с два торња и утрошила је на то својих 15.000 Фор. Осим тога подигла је у истом месту и срп. народ. школу са 3000 Фор. Као фонд за подизање ове цркве дао је 1873. г. и њен покојни супруг и властелин Фењски Андрија ил. Мочоњи 1000 ф. и Кашарина ил. Мочоњи 2000 ф. Цркву су ову изнутра лепим даровима украсили: Г. Петар ил. ПарнојевиЛ лепим и скупоценим барјаком, Арсеније син му : (који је преминуо наирасном смрћу почетком пр. м.) златним путиром, снаха му Ружица рођ. АнасшасијевиЛа, сребрном кадијоницом, Др. Свешозар ДимишријевиЛ, адвокат из Темишвара и суируга му Јулка

315

ЖЕНСКИ СВЕТ.

316